Пола вијека славног романа Ричарда Адамса: Прича о зечевима и помало о људима

Роман носи име брежуљка на сјеверу Хемпшира у Енглеској, области у којој је Адамс одрастао, а коријене вуче из прича којима је Адамс забављао своје кћерке на бројним путовањима.

Издавачи су књигу одбили тринаест пута прије него што ју је коначно прихватио Рекс Колингс, који је издао у другој половини 1972. године. Када је коначно објављена, књига је брзо постигла велики успјех, обарајући рекорде продаје и у Британији и у САД. Роман је постао модерни класик, који је до данас продат у 50 милиона примјерака, уз импресивних 300 издања широм планете, зарадивши му више новца него све његове друге књиге заједно.

Сам роман је тешко жанровски класификовати, а његова радња прати групу кунића који напуштају своју јазбину и почињу нови живот. Кунићи у Вотершипу су знатно мање човјеколики него што је случај са типичним фикцијским животињама, они живе у дивљини и имају стварне физичке особине и инстинкте, не користе технику нити се облаче, али Адамс им је подарио језик, обичаје, пословице, поезију, митологију и вјеру, мрежу друштвених односа и низ тешких изазова, нимало не штедећи дјецу читаоце у сусрету са његовом причом.

- Кад си мали, не правиш разлику између фикције и стварности. Све је то реалност. И хвала богу на томе. Не вјерујем у лагање дјеци. Читаоци воле да буду узнемирени, узбуђени и одушевљени. Сјећам се да сам плакао када сам био мали због ствари које су ми читане, али, на срећу, моји мајка и отац су били довољно мудри да наставе даље - говорио је Адамс.

Да би био што увјерљивији, Адамс се консултовао са научником Роналдом Локлијем, аутором књиге “Приватни живот зечева” која детаљно описује научну студију која посматра животне обрасце полудивљих зечева, како би му пружила тачне информације о навикама зечева. Такође, он се послужио и бројним елементима из стварног живота, историје и митологије, које је уградио у своју причу.

Тумачења и интерпретације његове књиге су безбројни, почевши од алегорија до преузимања религије и политике, али сам Адамс их све одбија.

- То је требало да буде само прича, и то је и остало. Прича, јако добра прича, морам да признам. Није замишљено да буде парабола. То је важно - објашњавао је писац.

“Брежуљак Вотершип” је најпродаванија књига свих времена издавача “Пингвин”, а у јавном гласању за 100 најбољих књига свих времена, које је 2003. године спровео Би-Би-Си, роман је био на 42. мјесту.

Када је стварао дјело, Адамс је имао 52 године и радио је за државну службу, и тада су његове кћерке почеле да га моле да им исприча причу.

- Било је тешко и незахвално за почетак. Имао сам 52 године када сам открио да могу писати. Волио бих да сам знао мало раније. Никада о себи нисам мислио као о писцу све док то нисам постао - наводио је Адамс.

До смрти је Адамс издао још десетине књига, неке од њих, попут романа “Шадрик”, стекле су, такође, култни статус, али ниједна није поновила успјех његове приче о зечевима из Вотершипа.

Адаптације

Роман је три пута адаптиран за мали екран, једном као анимирани филм, а два пута као телевизијска серија.

Анимирани филм у режији Мартина Розена објављен је 1978. године и остао је прилично вјеран тамнијим тоновима романа, док је прва телевизијска серија емитована од 1999. до 2001. године. Потом је “Нетфликс” књигу адаптирао у анимирану мини-серију објављену 2018. године. Књига је доживјела позоришне и радио адаптације, а послужила је као инспирација за бројна музичка дјела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.