Пола вијека романа “Пешчаник” Данила Киша: Осипање живота у трагању за оцем
БАЊАЛУКА -”Опседнут сам искуствима из детињства. Опседнут сам холокаустом, нестанком оца, успоменама на тешко ратно детињство. Морао сам да се ослободим те опсесије. Зато сам о томе писао”, ријечи су Данила Киша чији је роман “Пешчаник” објављен прије 50 година.
Ријеч је о дјелу које је наставак велике саге о пишчевој потрази за оцем и властитим идентитетом.
“Пешчаник” је исте године када је и објављен, дакле 1972. проглашен и романом године освојивши чувену НИН-ову награду. Ипак, писац се 1978. јавно одрекао НИН-ове награде, што је тадашња редакција НИН-а схватила као протест против објављивања у НИН-у текстова који су оспоравали Киша и његов “Час анатомије”.
Важно је напоменути да је однос критике и јавности био другачији према Кишовој литератури прије и послије “Пешчаника”. Након појаве овог романа јавност је почела нагло да се интересује за њега.
“Пешчаником” је Киш завршио своју породичну триологију, достигавши зрелост и доказавши се као мајстор лирске и интелектуалне прозе.
Оно што “Пешчаник” чини посебним јесте чињеница да он читаоцима дјелује као загонетка, као интелектуални и умјетнички лавиринт. Сам наслов је симболичан. Пешчаник је пјешчани сат, али у контексту романа овај симбол прије свега треба да нас асоцира на осипање, на пропадање свега што живи. Као што се пијесак осипа, тако и живот осипајући се нестаје.
Када читамо роман из њега извире бескрајна туга и трагично искуство које је Киш цијелог живота осјећао, јер је од раног дјетињства његов живот био обиљежен болом.
“Пешчаник” је трећи дио триологије “Породични циклус” којем претходе “Рани јади” и “Башта пепео”. У овим романима о јеврејској породици Сам, Киш је достигао највише умјетничке домете.
У “Пешчанику” он трећи пут пише о породици Сам и њеној судбини током Другог свјетског рата, а дјело је у погледу форме и стила једно од најсложенијих остварења у српској књижевности. Роман је сачињен од 67 поглавља, међу којима се издвајају прво и посљедње. Прво је пролог у коме Е. С, односно Едуард Сам, започиње писмо, док се у посљедњем износи садржина тог писма. Све што ишчитавамо у роману дешава се током једне ноћи и то од касне вечери до зоре. У том периоду ми пратимо причу Кишовог оца, а писац нам описује разне догађаје сјећајући се оних далеких, али и оних скоријих.
Данило Киш је рекао да “Пешчаник” никада не би настао да није било Џојсовог “Уликса” и писма које је његов отац написао у априлу 1942. године. Писмо је било упућено Едуардовој сестри Олги, Кишовој тетки која је умрла у Аушвицу. Оно описује сиромаштво породице у Мађарској, али и мноштво догађаја и мјеста које Киш једва успијева да препозна. “Пешчаник” је коментар на писмо и догађаје описане у њему, али и коментар на пост скриптум у којем његов отац пише “Боље ако се налазимо међу прогоњенима него међу прогонитељима”.
Поријекло
Данило Киш рођен је у Суботици 1935. године. Отац му је био Едуард Киш, мађарски Јеврејин. Мајка Милица, родом из Црне Горе, била је православне вјероисповијести. Након одвођења његовог оца у Аушвиц 1944. године настаје сељење и трагедија која је обиљежила пишчев живот и дјело.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
