Пјесникиња Витомирка Требовац за “Глас Српске”: Пјесници су и породици тешки

Казала је то у разговору за “Глас Српске” пјесникиња Витомирка Требовац говорећи о животу модерног доба и утицају технологије на човјека. Она је једна од учесника овогодишњег 4. регионалног фестивала књижевности “Императив” који ће од  30. маја до 3. јуна бити одржан у Банском двору у Бањалуци.

- То доказује да је и усамљеност недостатак духа и неспособност да се буде у самоћи и сагледа своје место у природи.  Користим технологију, али је се и лишавам кад год могу. У извесном смислу, више сам салашарка, усамљеник, него човек полиса - додала је Требовац.

ГЛАС: Стихови пјесме “Преображење” из Ваше посљедње објављене збирке “Дани пуног месеца” кажу “пуним се ко месец... не знам како да постанем боља... али и оваква успем неком да осветлим пут”. Је ли поезија Ваш светионик?

ТРЕБОВАЦ: Мени је уметност уопште светионик и највећа утеха. Али, књижевност пре свега. Откад сам научила да читам, никад нисам престајала. Не могу да замислим живот без књижевности, ту сам нашла сврху.

ГЛАС: Често пишете о дјетињству и смрти. Како посматрате пролазност свега што нас окружује, дјетињства па на крају и човјека самог?

ТРЕБОВАЦ: Агата Кристи је рекла да је највећа срећа која се човеку може десити срећно детињство. Детињство се увек преиспитује. Раније сам писала о другим темама, али на ред су дошли преци, а то значи детињство и смрт. Чини ми се да је све повезано. И то како живимо и како ћемо умрети. Не плашим се смрти али ме пролазност ужасава, јер имам велике жеље и даље хоћу много. Плаши ме пропадање и да нешто нећу моћи што данас могу. Имам ту срећу да ми деде дуго живе. Један је још увек жив, а други је недавно умро у 93. години. Много сам се наразговарала са њима у свом зрелом добу и свесно гледала процес старења, односно пролазности.  Закључила сам да човек лако пролази кроз све животне фазе уколико се није одметнуо од природе. Ако сам део природе, онда је пролазност само редовна ствар. А поврх свега имамо дух и он нам може помоћи да сагледамо ствар на други начин. Тако  то видим.

ГЛАС: Кроз књижевну историју пјесникиње су остајале скрајнуте. Како је данас бити пјесникиња?

ТРЕБОВАЦ: Осећам се скрајнуто, без обзира на пол и занимање. А како је бити песникиња, вероватно, исто као увек. Коме требају песници и песникиње? Па чак и породица не воли кад има песника у кући. То се увек доживљава негативно и залудно.

ГЛАС: Колико су друштвене мреже допринијеле да се чује пјеснички глас ?

ТРЕБОВАЦ: Допринеле су и то у великој мери. Моју поезију можда не би ни читали другачије. То је довело и до банализације уметности и свођења на  маркетинг, питку, лагану ствар и то ми се не свиђа. Старомодна сам, волим књиге и волим кад им људи приступају озбиљно, чак фаталистички.

ГЛАС: Колико фестивали као што је “Императив” доприносе популаризацији књижевности и колико су значајни за књижевнике?

ТРЕБОВАЦ: Добри су фестивали, посебно ако на њима буде добра атмосфера и ако се тамо мувају људи које стварно интересује да нешто чују. А за књижевнике је вероватно битно да наступају.

ГЛАС: На чему тренутно радите? Можемо ли очекивати нешто ново?

ТРЕБОВАЦ: Пишем песме. Биће вероватно нека збирка, за годину-две. Много пишем, много бацим, тако да то све заједно иде споро. Поред тога, пишем и неке приче за децу, али то је још спорије, јер баш и немам времена.

Музичар Момчило Бајагић Бајага заказао је концерт на Ташмајдану 16. јула. Најавио је да ће на концерту изводити пјесме са новог албума “Свет се мења” уз избор највећих хитова.

Савјет

ГЛАС: Какав је Ваш савјет младим ствараоцима?

ТРЕБОВАЦ: Ако баш  морам некога да саветујем, рекла бих сваком човеку, не само ствараоцу, да нађе свој пут и да иде тим путем, без обзира на све.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.