Пјесникиња Јелена Вујановић за “Глас Српске”: Поезија као мегафон душе

Илијана Божић
Пјесникиња Јелена Вујановић за “Глас Српске”: Поезија као мегафон душе

БАЊАЛУКА - Поезија је за мене уточиште. Мегафон душе. Начин да оставим траг. Бунт против свеопште релативизације осјећања и вриједности. Порука у боци на којој пише да у нешто вјерујем и неког волим.

Казала је то у разговору за “Глас Српске” млада пјесникиња Јелена Вујановић, родом из Новог Града, поводом награде “Стражилово” коју је добила за свој првенац, збирку поезије “Ма није ми ништа”.

Додала је да је писање поезије њен покушај да поезију отме од  измишљених књижевних елита и да је врати обичним људима.

- Она је клица смисла из пепела бесмисла којим нас посипају годинама - рекла је Вујановићева.

Објаснила је да лијепо писање може бити и ствар воље те да је истинско стварање дар и нагон.

- Зато ствараоци не пишу за награде, већ за спас душе. Погледајте колико значајних имена бојкотује НИ­Н-о­ву награду јер не желе да буду оцјењивани критеријумима уског другосрбијанског културног круга и то ће вам све рећи - казала је Вујановићева.

Истакла је да то не значи да награде нису важне те да је признање “Стражилово” подстицај јер долази од институције каква је “Бранково коло”. Говорећи о збирци “Ма није ми ништа” испричала је да је овакав назив потекао од оног “ма није ми ништа” које је карактеристично за наше крајеве у којима се пркосно гледа тешкоћама у очи.

- Људи овде пјевају на самрти и говоре “није ми ништа” и на тај карактер мислим када у пјесми о “Олуји” кажем “Пуцкета данас пламен воштанице/ а мајка тврди није јој ништа/ а видим пуне јој очи Крајине/ и Шарова старог крај огњишта..” - објаснила је Вујановићева.

Додала је да су у збирци заступљене искрене, људске и аутентичне пјесме јер су истински проживљене.

- Кад у пјесми “Номади” кажем “Благо слијепима јер они кад иду не виде ријеку коју остављају” то је мој осјећај одласка из Новог Града, али и тјескоба сваког ко некуд одлази. Пјесма “Трансплантација срца”, писана као замишљени дијалог доктора и моје мајке изнад мог срца које је отказало, је истински доживљај раскида једне велике љубави - рекла је Вујановићева.

Додала је да збирком доминирају дубоке емоције према роду и идентитету.

- Према Косову, Јасеновцу и страдању. Према завичају, Уни, Новом, Козари, према животу и наравно оне аутентично љубавне емоције, ослобођене сладуњавости шпанских серија и празне патетике - навела је Вујановићева.

Нагласила је да је у данашњем времену младим пјесницима недостатак ауторитета већи проблем од недостатка подршке.

- Прије 100 година писци су се писмима повезивали са својим савременицима у иностранству, а ми данас у мору информација и лажних имена тешко проналазимо оно право којем би могли да се обратимо - казала је Вујановићева.

Истакла је да би културне институције требало да буду те које освјетљавају пут кроз то море информација и да ту долазимо до дубљег друштвеног проблема, а то је неповјерење младих у институције.

- Ипак, кроз поезију сам упознала много дивних људи спремних да нам буду светионик кроз књижевни живот. Усмјерите своје лађе ка таквим људима. Будите своји, утемељени у знању, свевремени у емоцији и савремени у темама и подршка неће изостати - закључила је Вујановићева.

Ова млада пјесникиња покренула је “Инстаграм” и “Фејсбук” страницу “Ма није ми ништа”.

Љубав према Уни

Вујановићева је истакла да пјесме из збирке припадају Уни и родном крају колико и њој самој.

- Трудим се да се Уни, која ми је инспирација, одужим борбом за очување њене изворне љепоте. Апелујем на људе који имају земљу крај Уне да не бетонирају обалу, да је не загађују и не бацају отпад у њу - рекла је Вујановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана