Пиштало: Српски писци на латиници неће се више водити као "хрватска литература"

"Исправљена је вишегодишња невероватна бирократска неправда. Убудуће књиге савремених писаца и класика, штампане на латиници, неће се водити као хрватска литература, већ ће то бити грађа српских аутора", рекао је Пиштало поводом обиљежавања 190 година Народне библиотеке Србије.

Говорећи о раду ове библиотеке у "годинама ковида", Пиштало је издвојио почетак радова на изградњи новог депоа, завршетак дигитализације "Мирослављевог јеванђеља", осавремењавање ЦИП службе, рад на виртуелној библиотеци српских рукописа. Он је истакао да се исправља траума и историјска неправда почетком обнове срушене библиотеке на Косанчићевом венцу током Другог свјетског рата, гдје ће бити меморијални комплекс, пренијели су београдски медији.

"На Косанчићу је изгорело пола милиона књига које су одражавале искуство на простору од Венеције до Константинопоља, на више језика", рекао је Пиштало. Нестало је око 1.500 рукописних књига од 12. до 17. вијека, старе штампане књиге, вриједне библиотеке, комплетна периодика.

"Добрим делом је уништено национално сећање. У подруму би се видели римски темељи Београда, испред зграде би горела вечита ватра. Не бисмо само обновили зграду већ бисмо у њој перманентно обнављали нашу културу", рекао је Пиштало. Уручењем националне награде из области библиотекарства "Јанко Шафарик" која је припала Беби Станковић јуче је прослављено 190 година постојања Народне библиотеке Србије.

Народна библиотека Србије је основана је 1832. године у књижари Глигорија Возаровића. Иницијални фонд чинили су поклони Возаревића и других српских културних посленика. За дан оснивања узима се 28. фебруар 1832. године када је Димитрије Давидовић послао писмо кнезу Милошу о уређењу библиотеке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.