Писац Су Тонг отворио Клуб читалаца кинеске књижевности
БЕОГРАД- Један од најпознатијих савремених кинеских књижевника Су Тонг одржао је предавање уживо преко видео линка поводом отварања Клуба читалаца кинеске књижевности и тако се први пут сусрео са својим српским читаоцима, објавила је издавачка кућа “Геопоетика” из Београда.
Сусрет са Су Тонгом одржан је 20. децембра , а организовали су га издавачка кућа „Геопоетика“ и највећи кинески издавач „Кинеске публикације“.
Поред Србије, пројекат обухвата још 11 држава - Француску, Велику Британију, Немачку, Русију, Пољску, Чиле, Сингапур, Малезију, Тајланд, Турску и Иран у којима ће бити отворени овакви клубови.
Представљајући Су Тонга, књижевни преводилац и професор Филолошког факултета Мирјана Павловић је истакла да су српски читаоци прочитали преводе три његова дјела - “Жене и конкубине” (Геопоетика, 2010), “Бину” (Геопоетика, 2006) и “Мој царски живот” (Вулкан, 2006), која се налазе у жанру „неоисторијског романа“.
Кинески књижевник је говорио о свом схватању историје и фикције, као и о начину на који је обликовао женске ликове у својим романима.
За познатог писца, историја је традиционално одијело у које воли да “обуче” своју причу и да на тај начин пружи сопствену интерпретацију догађаја из прошлости.
„Историја и фикција су нераскидиво испреплетани, с обзиром на то да књижевност представља једну врсту биљежења историје. Али, оно што ме у таквој једној причи највише занима јесте личност човјека, његова судбина и борба за опстанак“, рекао је Су Тонг.
На коментаре да је познат као писац који у својој прози дубоко задире у психологију жена, Су Тонг се нашалио и рекао да га заправо супруга и данас оптужује да он заправо уопште не познаје жене.
Новела “Жене и конкубине” га је прославила и због тога што је чувени редитељ Џанг Јимоу по њој снимио одличан филм “Подигни црвени лампион”.
Док је писао наведено књижевно дјело, првенствено га је занимало стање људског духа у једној полигамној породици, које су биле типичне у старој Кини.
“Хтио сам да испитам какви су били међусобни односи женских чланова у таквој породици, а мора да су били врло блиски. Дакле, у какве сукобе су улазиле и како су их рјешавале“, рекао је.
Уредник „Геопоетике“ Владислав Бајац подсјетио је да је превод књиге “Бину” на српски језик био први у свијету -завршен и приказан управо на представљању оригинала књиге у Пекингу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
