Озбиљан тренутак у каријери књижевне звијезде миленијума

Бранислав Предојевић
Озбиљан тренутак у каријери књижевне звијезде миленијума

БЕОГРАД - Издавачка кућа “Геопоетика” откупила је права за нови, четврти по реду роман Сали Руни “Интермецо” који би у Великој Британији требало да се појави у септембру, а код нас у току ове године.

У питању је једна од најишчекиванијих књига године на глобалном нивоу, која би требало да оправда звјездани статус ирске списатељице унутар модерне књижевности, стечен прије свега огромним успјехом њеног другог романа “Нормални људи”.

Према најавама издавача, у питању је књига у којој се Рунијева фокусира на компликовану везу између два брата, настављајући сопствену поетику оштрог сјецирања породичних веза, емотивних односа и класних подјела модерног времена.

Талентована књижевница рођена 1991. године у Ирској, за само седам година каријере, од 2017. године и објављивања књижевног првенца “Разговори с пријатељима”, постала је једна од најчитанијих књижевница у свијету уз бројне критичке похвале и стечени статус једног од најистакнутијих миленијумских писаца.

Руни је само са 15 година написала први роман, који је по својим ријечима назвала “апсолутно смеће”, да би у средњој школи објавила двије пјесме у школском часопису. Почела је да пише “константно” крајем 2014, да би свој дебитантски роман “Разговори са пријатељима” завршила док је похађала магистарске студије из америчке књижевности, написавши 100 хиљада ријечи књиге за три мјесеца. Године 2015, њен есеј “Чак и ако ме побиједиш”, видјела је књижевни агент Трејси Бохан која је контактирала Руни, добивши прилику да прочита рукопис поменутог романа. Боханова га је дистрибуирала издавачима, добивши седам понуда, а роман су објавили “Фабер и Фабер” у јуну 2017. године када је књижевница има 26 година.

Роман је брзо освојио неколико награда за младе писце те се нашао у ужем избору за награде “Дилан Томас” и “Ратбоунс Фолио”, као и у ширем избору за признање “Дезмонд Елиот”. Руни почиње да ради у новембру 2017. као уредница ирског књижевног часописа “Стингинг флy”, пишући други роман “Нормални људи”. На заплет романа, у којем као главне јунаке поставља дјевојку Маријан из богаташке породице и момка Конолија, сина кућне помоћнице, која ради код Маријанине породице, а који улазе у емотивну везу током школовања, читаоци широм планете реаговали су снажним реакцијама уз универзално препознату емоционалну снагу романа те ласкавим поређењима типа Џејн Остин за 21. вијек.

Књига је изашла у септембру 2018. године и освојила је награду “Коста” као роман године, док је 2019. био Вотерстонсова књига године. Овај роман је 2018. био и у ширем избору за награду “Букер”, а 2019. за награду “Ратбоунс Фолио”. Уз то, роман “Нормални људи” је у 2019. години проглашен књигом године у Великој Британији. Престижна награда за тзв. британску књигу године додјељује се у осам жанровских категорија, да би на крају био проглашен свеобухватан побједник. Руни је успјела да освоји награду у категорији фикције, али и да тријумфује испред свих осам категорија, уз сјајне критике и одличне реакције публике, што доводи до тога да је роман преведен на 46 језика широм планете.

Ипак, тек екранизација у виду телевизијске серије  од 12 епизода која је емитована 2020. године, а коју су режирали Лени Абрамсон и Хети Мекдоналд са Дејзи Едгар Џонс и Полом Маскалом у главним ролама претвара роман у глобални бестселер, који превазилази границе књижевности.

У међувремену, књижевница која се суочила са неочекиваним статусом књижевне поп звијезде, током пандемије пише роман “Бајни свијете, гдје си”, који излази у септембру 2021, додатно учвршћујући свој статус културне иконе код публике и критике, док се свијет њених књига све чешће назива “руниверзум”. У том свијету њени романи фокусирани су на проблематичне односе младих ликова који се баве сексом, пријатељством и везама у свијету позног либералног капитализма, док најаве за “Интермецо” звуче као путоказ да књижевница креће у много одраслије и мрачније доба властитог писања.

Према поменутом опису књиге, прича прати два брата, успјешног, тридесетогодишњег Питера, адвоката из Даблина и његовог усамљеног млађег брата шахисту, Ивана, чији је живот преокренут очевом смрћу. Питер се бори да одржи двоструку везу са трајном првом љубављу Силвијом и Наоми, студенткињом за коју је живот једна дуга шала (суштински лик Руни). У међувремену, Иван ступа у везу с Маргарет, старијом женом бурне прошлости. За два ожалошћена брата и људе које воле ово је период жеље, очаја и могућности,  прилика да сазнате колико један живот може држати у себи, а да се не сломи, стоји у рекламном опису романа.

Сама Руни рекла је у једном од ријетких интервјуа у посљедње вријеме да су ликови и њихови односи у “Интермецу” постали важан дио њеног живота, током трогодишњег рада на њима.

- Ликови “Интремеца” су током протекле три године постали важан дио мог живота. Надам се да сам им донекле учинила правду током писању књиге и да би и они могли наћи мјесто у животима читалаца - рекла је Рунијева.

У међувремену књижевница је писала бројне радове за разне часописе од кратких прича и поезије те изазвала неколико скандала, посебно жестоком критиком израелског насиља у појасу Газе, одбијањем да њен трећи роман изађе на хебрејском преводу, док траје апартхејд према Палестинцима те врло жестоком критиком односа према женама у Ирској, иако једна од најчитанијих књижевница модерног доба, мирно живи у родном градићу Каслбару, удата за наставника математике, углавном се држећи даље од јавних догађаја.

Издавачка кућа “Геопоетика” је до сада објавила све романе ове ирске списатељице: “Разговори с пријатељима” (2018), “Нормални људи” (2019) и “Бајни свијете, гдје си ти” (2021) на српском језику.

Марксиста

Рунијева себе описује као феминисткињу и марксисткињу, што је изазвало дио књижевне критике да нападне њене ставове  и политички  аспект њених књига.

Критикујући њене ставове као модни став, исмијавали су завршетак “Нормалних људи”, у којем Конел, дечко из радничке класе емигрира у Њујорк како би започео курс креативног писања,  као “буржоаску” фантазију. Руни је узвратила да ти критичари погрешно разумију класну динамику, тврдећи да су људи који раде за живот, умјесто да зарађују од капитала, у ствари су прави радници, за разлику од политички коректних израза који се односе на одређене индустријске скупине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана