Одржана комеморација Миловану Витезовићу

Комеморацији је присуствовала као специјална изасланица предсједника Србије Сузана Пауновић, министарка културе и информисања Маја Гојковић, замјеник градоначелника Београда Горан Весић, помоћник градоначелника Андреја Младеновић, редитељ Милан караџић, затим композитор Раде Радивојевић, глумац Радош Бајић бројни други.

У свом обраћању Весић је рекао да га је Витезовић "понекад разбарушен, подсјећао на свог јунака професора Косту Вујића", и да је знао да буде ексцентричан, циничан, али увек мудар, инспиративан и доброћудан.

Подсјетивши да је његови афоризми "стигли чак до Берлинског зида", Весић је оцјенио да би "данашњи свијет био мудрији и не би правио нове зидове да је читао и разумио тестаменталне поруке Витезовића".

Према његовим ријечима, тада би "све предвјидели и схватили да рушење споменика једног времена наговјештава почетак нове апокалипсе, која се оконачава уништавањем градова и коначно људи".

Весић је подсјетио и да је Витезовић преминуо два дана пред годишњицу агресије на наш уземљу када су 1999. године "бомбардован његов Београд и његова Србија".

"Не знам како је одабрао да будем његов пријатељ, али подарио ми је највећу част, понос и привилегију. убедио ме да пишме колумну у Политици и напишем књигу. Имао сам част да ми напише увод у књигу. Написао је једну песму о Београду коју ми је поклонио - ''Престоница наде''", истакао је Весић.

Према његовим ријечима, Витезовић је "спајао неспојиве, мирио непомирљиве, окупљао пријатеље умјесто да их издаје".

Весић је рекао да су заједно радили на споменицима српским писцима Бориславу Пекићу, Милошу Црњанском, Васку Попи, Меши Селимовићу и Јовану Јовановићу Змају. Посљедњи заједнички пројекат за који је био итекако заинтересаван био је Витезовићев легат, за који су пронађене просторије и почело је њихово сређивање у улици Вука Караџића, у којој је писац и живио.

"Почивај у миру драги пријатељу. Тамо где одлазиш, тамо где је боље чекају те Андрић, Црњански, Ћопић, Меша. Место ти је међу њима", закључио је Весић.

Генерални секретар Културно просвјетне заједнице Србије и Београда Живорад Ајдачић у свом обраћању је оцјенио да је Витезовић био "великан српске књижевност и, пјесник, романисијер, сатиричар и један до малобројних књижевника коме су за живота три пута објављена сабрана дјела".

Ајдачић је рекао да ће се памтити његове књиге као што су "Шешир професора Косте Вујића" и "Чарапе краља Петра", телевизијске серије "Вук Караџић" и "Димитрије Туцовић", по његовом роману рађен филм "Лајање на звезде", документарци "Тамо где цвета лимун жут", као и пјесме и бројна друга дела, односно "стотине и стотина страна стваралаштва".

Подсјетивши да је Витезовић био "највише награђивани умјетнички стваралац на нашем простору", добитник, између осталог, Ордена предсједника Републике, затим Светог Саве првог реда и Вукове награде, Ајдачић је најавио да ће уз сагласност са његовом породицом Културно просвјетна заједница установити Награду Милован Витезовић.

"Свима нам је била велика част и задовољство да познајемо једног таквог великана, човека као што је био Витезовић. Вечно ће остати са нама кроз сећање и његова бесмртна дела", истакао је Ајдачић.

У свом говору, замјеник предсједника Удружења књижевника Србије Милош Јанковић је оцјенио да је Витезовић "служио српском народу и његовој култури и колективној души, чинећи је књигама и дјелима љепшом, бољом, ученијом, широм, нежнијом и богатијом него што је сама умјела али и смјела".

Јанковић је рекао да Витезовић није био само културни и јавни радник, писац и књижевник, већ прије свега "учитељ,просветитељ, митотворац и митопрепричавач, чувар народног памћења, језикозналац, заштитник и бранитељ ћирилице...и један од најзначајнијих кључара српске духовности".

Како је најављено, Милован Витезовић биће сахрањен сутра на београдском гробљу Лешће, гдје ће од 12.00 бити служен опело.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.