Од Његоша до Бећковића

- У рубрици “Поезија”, која отвара часопис, објављени су стихови Матије Бећковића, Андрије Радуловића, Зорана Костића, Ђорђа Сладоја, Здравка Миовчића и Предрага Бојића. Затим слиједи такође уобичајена рубрика “Проза” у којој се могу прочитати прозни прилози Александра Бјелогрлића, Ненада Бабића и Милане Бабић - рекао је ово за “Глас Српске” главни уредник часописа Душко Певуља.

Нарочито је интересантна обимна студија “Монтенегрологија”, ауторски прилог Милутина Мићовића. У њој аутор са више страна, на различите начине и различитим поступцима, уз примјетно присуство ироније, феноменолошки освјетљава ситуацију у данашњој Црној Гори, са посебним освртом на идентитетски инжењеринг који је тамо присутан.

- У рубрици резервисаној за проблемске текстове
научног карактера налазе се три вриједна рада. Ранко Поповић пише о приповједачком умијећу и поетичким особеностима романа Моме Капора “Хроника изгубљеног града”, Горан Максимовић анализира једну од капиталних књига српске науке о књижевности, “Поетику српске књижевности” Јована Деретића, а Милка Рисовић разматра поетичке теме у пјесничком дјелу Петра Петровића Његоша - истиче Певуља.

Он додаје да је у рубрици “Србистика” приказао двадесетогодишњи период, од распада југословенске државе до данас, у коме се одиграла обнова вуковске српске филологије.

- У “Ликовној Крајини” Младенко Саџак представља сликара Миливоја Унковића, док Андреа Марић, већ уобичајено, исписује хронику позоришног живота у Бањалуци. Наравно, није изостала ни, такође стандардна, рубрика о новим књигама - каже Душко Певуља.

“Титаник”

- Као додатак овом броју “Крајине” објављена је књига Петра Милосављевића “Титаник”, у којој се идеја југословенства, крах југословенске државе и дјелатност Јосипа Броза Тита сагледавају из филолошке перспективе - рекао је Душко Певуља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.