Објављена књига “Шта мисли висибаба” Стевке Козић Прерадовић: Поетски опроштај у славу љубави
БАЊАЛУКА - “Шта мисли висибаба” назив је постхумно објављене збирке прича и пјесама књижевнице Стевке Козић Прерадовић, која је недавно изашла у издању књижевне заједнице “Васо Пелагић”.
У питању је својеврстан поетско-прозни опроштај покојне умјетнице од своје најдраже публике, а коју је за штампу приредио њен брачни и књижевни партнер Ранко Прерадовић. У књизи која је подијељена на два формативна поглавља, прозни “Језерце огледало” са 15 кратких прича и поетски “Шта мисли висибаба”, са 67 пјесама намијењених малишанима, тој највјернијој публици пјесника.
Надахнут предговор “Шта мисли висибаба (кроз телескоп догледало)” написао је књижевник Мирко Вуковић, истичући да је о Стевкином животу и дјелу већ довољно написано и познато, али да је његова сублимација сведена на једноставну химну о љубави која никад не престаје.
- Стевка Козић Прерадовић са позиције свог богатог животног искуства овом књигом заправо поручује и најмлађим и оним старијим да у љубави нема шкртичарења и да се она умножава утолико више што се већма пружа. Да смо с њоме увијек на добитку. Чак и онда када губимо - пише Вуковић.
И ова књига јесте изграђена на љубави свих врста, љубави према поезији и дјеци, љубави према умјетности, љубави супружника и љубави према божанском надахнућу. Умјетница није за живота дозволила да њене године потисну сјећање на дијете у њој, њена проза и пјесме одишу љубављу, какву само дијете може осјећати, безусловну и искрену. Потпуно је свеједно да ли пјесникиња пише о потрази за кликерима, Дракулином сну, лављој канџи која чува ауто, витезовима, радозналим дјечацима, бакама, сунцу, кућама, сваки пут она талентом и љубављу претвара своје ријечи у литерарна чудеса која само машта дјетета може замислити и оживјети.
Писац Мирко Врућинић, који је написао поговор за књигу “Цвјетна ниска раскоши и љепоте”, јасно скреће пажњу на чињеницу да је Стевка Козић Прерадовић читав живот писала из срца и душе, водећи увијек рачуна да емоције буду на првом мјесту.
- Стевка ствара поучно, језгровито дјело блиско малим читаоцима. Оно се одликује разноликошћу садржаја а највише богатством стилског и језичког израза. Стевка пише њежно и осјећајно из срца и душе и то оне чисте, дјечије. Језик јој је јасан, чист, богат и раскошан, а стил сликовит, топао и осјећајан, што представља додатну вриједност овој збирци - рекао је Врућинић.
Додатно богатство књиге су фантастичне илустрације Евите Бојковац, која је урадила и насловну страну књиге, а њом се велика књижевница скромно опростила од своје публике, којој је током цијеле каријере поклањала пјесме и приче, тражећи заузврат само оно што је давала, а то је, да не буде дилеме, љубав.
Каријера
Стевка Козић Прерадовић (1945 - 2003) рођена је у Горњим Карајзовцима, била је пјесник, прозни и драмски писац за дјецу и одрасле, књижевни критичар, путописац. Објавила је тридесетак књига поезије и прозе. Већ 1964. године награђена је у Бањалуци за роман у рукопису “Кључ нисам нашао”. Превођена селективно на 16 језика почев од пјесме “Гост” 1970. Касно, тек 1973. објављује прву збирку пјесама овјенчану “Кочићевом наградом” (Друштво писаца Босанске Крајине). Уврштена је у 45 антологија прозе и поезије домаћих и страних аутора, те у лектиру од 2003. и студијске програме за дјечију књижевност од 2015. године. Значајније награде које је добила за књиге и допринос развоју културе су “Веселин Маслеша”, “Шушњар”, “Кочићево перо”, “Драгојло Дудић”, “Песнички крчаг”, “Слово Кочићу”, “Кључ Модрог града”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
