Објављена књига “Опсесије” Зорана Пеневског

Кроз нарацију која дубоко додирује подсвијест Пеневски у “Опсесијама” истражује опсесивне чежње и унутрашње сукобе, прелазећи границе стварног и омогућавајући читаоцима да се суоче са необичним обртима.

Било зато што смо засићени стварношћу или у њој не налазимо оно што би нас задовољило, жанровска књижевност се јавља као вапај наше непотпуности, као глад наше уобразиље. Отуда и ове приче прелазе границе природног  уобличене као хорори, фантастика или СФ, говорећи о нашој потреби да посједујемо предмет опсесије или трагамо за њим.

Поједини мотиви и слике могу да постану стални пратиоци (под)свијести читалаца. Писац истиче да у овој књизи није ријеч само о болестима и искакању из шина свакодневице већ је акценат на организованом битисању сваког бића, које ствара вољно ван своје воље. 

- У основи сваке приче у збирци “Опсесије” налази се порив који се отима овосветском устројству, нагон који постаје самостално биће, па назив покрива читав спектар оних необјашњивих феномена који могу да потекну подједнако и од меланхолије и од шизофреније. Али није овде реч само о болестима, о искакању из шина свакодневице. Реч је о другачије организованом битисању јер свако биће има своје усмерење ван његовог хтења, отуда идеје о Божјем плану, о судбинском предодређењу, о вољи за моћ, хоћу да кажем да свако биће ствара вољно ван своје воље. Неке од прича из ове књиге објављене су раније у часописима, али већина је настала на други начин. Наиме, док сам радио на избору из дела Едгара Алана Поа, добио сам пробну, празну књигу у тврдом, кожном повезу, онако како би књига требало да изгледа кад буде одштампана (“Гавран и најбоље приче” Е. А Поа, Лагуна). А онда сам почео да у њој руком пишем своју верзију фантазмагоричних, хорор и СФ прича, поовских, али на мој начин, са дашком старинског приповедања, али са савременим набојем, односно у дијалогу са фантастичном књижевношћу уопште - рекао је Пеневски.

Приче су додатно обогаћене илустрацијама врхунских домаћих умјетника (Марина Милановић, Борис Кузмановић, Марица Кицушић, Тијана Јевтић, Дуња Брановачки) уз фотографије Петра Илића, што ову збирку чини изузетним визуелним и литерарним искуством. Панчевачки умјетник каже да посебан креативни сегмент књиге припада визуелном дијелу са илустрацијама које су обогатиле сваку  причу.

- Посебан сегмент књиге је визуелни део “Опсесија”. Негде су преузете постојеће илустрације које су сасвим одговарале конкретној причи, негде су затражене према причи, а негде су искоришћене из некадашњих пројеката. За један стари, никад довршени пројекат, али сада са осећајем потпуног искупљења, за насловницу сам прерадио фотографију Тијане Јевтић. Она је направила ту скулптуру, мислим да ју је назвала “Метузалем”, и ја сам био одушевљен њоме. Тражио сам да она буде на насловници, и тај договор испуњавам уз бескрајну захвалност за стрпљење Тијани, ево, након десетак година. Хтео сам да корица буде опсесивна, да буде упадљива и незаборавна. Путовање настанка ове збирке је сада завршено и преостала је само читалачка авантура - рекао је Пеневски.

Књига садржи 272 стране и урађена је у меком повезу.

БИОГРАФИЈА

Зоран Пеневски рођен је 1967. године у Панчеву. Аутор је романа “Фламански месечар” (Матица српска, 1997) и збирке прича “Историја стомака” (Беографити, 1999).

У сарадњи с Ивицом Стевановићем објавио је први српски графички роман “Љубазни лешеви” (СКЦ, Нови Сад, 2004) и бестијаријум ЖЛексикон ликовних легијаЖ (СКЦ, Нови Сад, 2005). Превео је више од педесет књига (с енглеског, њемачког и македонског језика) и уредио више од стотину издања. Његови радови су превођени на енглески, француски, холандски и македонски језик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.