Нови роман Орхана Памука прво преведен на српски

Памук је данас из Истанбула на видео конференцији за новинаре у Београду рекао да је о роману "Ноћи куге" размишљао 40 година, а писао га посљедњих пет година, подсјетивши да се куге често дотицао у својим претходним дјелима.

- Сваки пут кад напишем неки роман запитам се зашто већ нисам написао свој роман о куги? Помислим да нисам још спреман, треба доста истраживања. Требало ми је 35 година за припрему. Хтио сам написати историјски роман који се дешава током куге у османска времена. ''Ноћи куге'' је такав роман. Али хтио сам и да напишем роман са више егзистенцијалиштичких тема - рекао је Памук.

Радњу новог романа, објављеног у марту у Турској, Памук смјешта у прољеће 1901. године током куге на замишљеном острву Мингер, гдје султан Абдулхамид шаље главног здравственог инспектора Бонковски-пашу, а потом и младог и успјешног доктора Нурија да зауставе епидемију.

У "Ноћи куге" Памук разматра темељна питања живота, смрти и љубави кроз панорамску слику посљедњих година Османског царства, која се креће од страха пред смрћу до противљења здравственом закључавању, од текијских шејхова до грчких националиста, од ходочасничких бродова до побуна против карантина.

Памук је рекао да га је рад на роману довео до теме шта је оријентализам, коју су развили западњаци бавећи се истоком, и фатализам, којим су били окарактерисали муслимане пошто су приликом посјете Истанбулу примијетили да се људи суочени са заразама "нису бојали, нису предузимали мјере и нису бјежали".

- Најприје сам размишљао да напишем роман о куги да се супоставим оријенталистичком представљања муслимана као фаталиста. Потом сам схватио да ће роман бити занимљивији ако проговори о политичком процесу наметања карантина. Колико је то тешко спровести над људима који нису били писмени или врло образовани. То је општи проблем куге и карантина у средњем вијеку. На крају сам смјестио радњу у трећу пандемију куге 1894. године - оцијенио је Памук.

Припремајући се за роман Памук је доста читао о бројним заразама, примијетивши да је тек три године након треће пандемије откривена бактерија која изазива кугу, а вакцина педесетак година касније. Током рада на роману користио је књигу извјештаја о куги у Хонг Конгу 1894. године.

Осврћући се на књиге о куги других писаца, Памук је оцијенио да је данас критичан према "Куги" (1947) Албера Камија који не говори о зарази већ заправо метафорички о нацистичкој Њемачкој, и да је за њега "најважнија икад написана књига о куги" "Записи из доба куге" (1722) Данијела Дефоа, док је посебно похвално оцијенио 30 страна које говоре о тој болести у роману Алесандра Манцонија "Заручници" (1827).

- Кад је почела пандемија ковид-19 био сам у Америци. Панично сам отишао на аеродром и дошао у Истанбул. Размишљао сам 40 година о свом роману о куги. Помислио сам каква случајност сада морам завршити свој роман. И сви ће рећи да сам се сјетио да га напишем сада када је избила пандемија - рекао је турски нобеловац.

Памук је рекао да током заразе људи пролазе кроз неколико фаза понашања, од почетног одбацивања да постоји болест, преко оптуживања других људи или група да су је узроковали, до утучености и коначно љутње према властима које нису довољно учиниле да је спријече и зауставе.

- Прави предмет овог романа који се сада појавио на српском је наметање карантина током пандемије куге, али и о проналаску новог начина управљања стварима због хитности да се подузму мјере против смртоносне заразе - рекао је Памук.

Према његовим ријечима, чак и данас када је смртност од пандемија неупоредиво мања у односу на ранија времена, када је умирало и до трећине становништва, људи поново пролазе кроз све поменуте фазе и "даље се боје".

- Прије пандемије су ми пријатељи говорили: ''Каква куга, пандемија? То је старомодно!'' А када сам објавио роман током пандемије: ''Орхане, баш имаш среће!'' Неки су тврдили да сам знао да ће наступити корона! Кад је објављен роман у марту постао је изузетно успјешан... А онда је убрзо услиједио локдаун. У једној од највећих књижара у Истанбулу цијелом излогу је моја књига, а на улици никога да је купи - иронично је примијетио писац.

Памук је признао да намјерно није желио да се радња романа одиграва у Истанбулу како му не би замјерили да прави алузије на политичке прилике у Турској, али да су и поред смјештања "Ноћи куге" на замишљеном острву недавно неки јавни тужиоци рекли да вријеђа оснивача турске републике Кемала Ататурка (1881-1938).

- У почетку сам хтио да занемарим оптужбе, али забринуо сам се пошто је ствар нарасла. Но мој адвокат ми је рекао да не бринем, да се ништа неће десити. Дакле, не брините за мене слава ме штити. Има толико тога да се брине о политичкој ситуацији у Турској, гдје скоро да нема демократије, слободе говора. Неки пријатељи су ми у затвору. Ако новинар превише критикује власт практично га пребију на улици - навео је Памук.

Према његовим ријечима, роман није ни "за" ни "против" Ататурка, и радије би причао о тренутној ситуацији у Турској гдје је, како тврди, катастрофална економска ситуација и пада популарност предсједника Реџепа Таипа Ердогана.

Упитан може ли да објасни своју популарност код читалаца у Србији, Памук се нашалио: "Увијек сам желио да то питање избјегнем. Пошто не могу сам рећи да су моје књиге дивне, морам рећи други разлог - српски читаоци имају сјајан укус и знају шта да читају".

Пошто су га новинари подсјетили да је приликом посјете Музеју Иви Андрићу у Београду био дотакао његову Нобелову награду за књижевност да би наредне године (2006.) и сам постао њен добитник, Памук је духовито узвикнуо: "Немојте то помињати, сви ће почети то да раде!"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.