НИН-ова награда иде Горану Гоцићу за Таи
Добитник јубиларне 60. НИН-ове књижевне награде за 2013. годину је Горан Гоцић за књигу "Таи" коју је објавила "Геопоетика", одлучио је петочлани жири.
Одлуку је донио жири у саставу Љиљана Шоп, Владислава Гордић Петковић, Милета Аћимовић Ивков, Мића Вујичић и Васа Павковић (предсиедник), а од огромне прошлогодишње продукције - пристигла су укупно 182 наслова објављена у 2013. години - изабран је "Таи".
Чак петоро писаца чији су се романи такмичили и прошле године били су и ове године у конкуренцији, а двојица писаца (Бојан Бабић и Живојин Ивковић) имали су по два објављена романа, који су испуњавали услове такмичења. У најужем избору за престижну књижевну награду били су и романи "Ми, избрисани" Слободана Владушића (Лагуна), "Златно доба" Силване Хаџи-Ђокић (Интерпрес и Тема), "Аркадија" Милете Продановића (Архипелаг) и "Ваздушни људи" новинарке Танјуга Соње Атанасијевић (Просвета).
Свечано уручење награде Горану Гоцићу заказано је за 17. јануара у 17 часова у Скупштини града. Покровитељ НИН-ове награде је Пошта Србије.
О роману "Таи" Владислав Бајац је написао: "Књига коју одређује њен топос: Тајланд. Љубав и Тајланд. Жена, путеност, демистификација главног јунака. Анализа Далеког истока у односу на (Далеки) запад.
Да није роман, ово би била „студија о изводљивости" на тему како би један самосвјестан мушкарац могао или прије – желио да (хришћански) заштити једну жену. Пројекат који је у датим условима осуђен на пропаст: не зато што није остварив већ зато што није потребан. Та наизглед крхка жена самим својим „пасивним" постојањем, присуством, (будистичким) одбијањем у прихватању, допринеће самоурушавању овог с почетка књиге привидно мачо мушкарца, који ће се у запањујуће поштеној самоанализи претворити у једно рањиво биће. Толико рањиво да ће њему бити неопходан Свети Христифор, заштитник путника.
Структура романа грађена је и једноставно и компликовано. Резултат је врло користан по књигу: тежина претеже у разумљивост, као што други лик књиге, јунакова сенка, надопуна, контраст или чак алтер его, идеално надопуњује овог госта у другој култури. Тако и белешке с краја текста надограђују белетристику, то јест лепу уметност.
Таи је лекција самољубивом Западњаку о томе како да излечи свој охоли его податношћу Источњака. Но, нема ту победника. Можда само пораженог. Али и тада – „залеченог" Царством Празнине. А она је женског рода."
Горан Гоцић је крајем прошле године добио награду "Милош Црњански" за свој први роман "Таи". Рођен је у Ужицу 1962. године, дипломирао је англистику на Филолошком факултету Београд и магистрирао медије и комуникације на Лондонској школи економије и политичких наука.
Слободни је новинар и филмски критичар. Писао је за Старт, НИН, Филмску културу, Синеаст, Екран, Борбу, Интервју, РТС и за још око 20 медија: Дневни телеграф, Политика, Би-Би-Си, Ченел 4, Индипендент, Сајт & Саунд... Један је од аутора зборника о масовној култури "Деградирана моћ: Медији и косовска криза" (2000) и "Желимир Жилник: Изнад црвене прашине", који су објављени на више језика.
Прије неколико година укључио се у пројекат Балкански дневници, веб-сајт са текстовима и видео клиповима о Бугарској, Грчкој, Србији, Румунији, Албанији и Македонији и њиховим православним црквама. Сајт је био кратког даха, али Гоцић је завршио свој документарни филм о цркви у Бугарској.
Добитник је више награда за есеје. Објавио је студије: "Енди Ворхол и стратегије попа" (1997/2012) и "Емир Кустурица: Култ маргине" (2001/2006).
Аутор је дугометражних документарних филмова "Bloody Foreigners" (2000) и "Балкански дневник: Бугарска" (2010). Радови су му преведени на десет језика.
У интервјуу "Новостима" он је за главног јунака романа "Таи" навео да је то "средовечни, помало наивни и фантазијама склони господин који, после деценије мање-више отменог пропадања у Београду, губи веру у људе и затиче се у тачки где се сусрећу емотивна, духовна и професионална криза".
На микронивоу, у роману "Таи", западњаци се исцељују и враћају к себи у друштву Тајланђанки, док оне подижу буџет за поправку крова и школски прибор. На макронивоу, Запад истрајно гаји приповести о пустоловима који откривају нове земље и њихове природне лепоте, а Трећи свет проповеда о прометејским белим боговима који долазе издалека и доносе моћ, знање и технологију, рекао је Гоцић.
Ако погледате судбине Пола Гогена, Марка Пола или Џејмса Кука, видите да су се овакви митови преточили у историју. Сличан је случај и с романом "Таи" - и у њему легенде, као што је она о Светом Христифору, постају део једне интимне историје.
"Ми из бивше Југославије смо, попут јунака романа 'Таи' преживели горку породичну свађу и развод, током којих смо углас вежбали да се расправљамо и мрзимо оне који су нам најсличнији. У комплету са страхом од странаца, дошли су и бројни други страхови. Тужна је истина да смо се уротили против себе. Последица је блокираност, подозривост и издељеност на ситне, немоћне и завадјене феуде - укључујући и раскомадану књижевност једног заједничког језика", рекао је Гоцић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
