Никола Вујчић, добитник награде Скендер Куленовић: Писање као свједочење о тајнама свијета

Истакао је ово у интервјуу за "Глас Српске" добитник овогодишње награде "Скендер Куленовић" на 43. књижевним сусретима на Козари, пјесник Никола Вујчић, који је награду добио за збирку пјесама "Сведочење" у издању "Повеље" из Краљева.

* ГЛАС: Цитатом "Песма постоји изван света о којем пева и у којем је настала" критичари су описали Вашу поезију. Може ли се наћи веза између неких Ваших стихова и Скендерове "Стојанке мајке Кнежопољке", у смислу да су стихови постали безвременски?

ВУЈЧИЋ: Скендер је велики песник нашег језика. Опробао се у двема врло захтевним песничким формама - поеми и сонету и у обема оставио дело трајне вредности. Његове поеме су снажно сведочење о ратној људској патњи, али је и у сонетима, дакле на малом песничком простору (кога је стиховима растезао, да му не би био тесан) исказао велика људска осећања и дилеме. Оно што фасцинира у његовој поезији је бујност и чулност језика. Сонети су ближи мом песничком свету. Блиска ми је пројекција његовог унутрашњег живота, густина стиха, сликовитост, готово ликовност и њена вишеслојност у осликавању људског постојања и та, извесна сета и меланхоличност која зрачи из стихова.

* ГЛАС: Приједорчани Вас нестрпљиво очекују на легендарној Козари. Како бисте љубитељима поезије укратко препоручили своју награђену књигу поезије "Сведочење"?

ВУЈЧИЋ: Биће ми драго што ћу бити гост Приједора и Козаре на овогодишњим сусретима. Мој завичај, Банија, и ови простори су имали сличну судбину кроз времена која су иза нас. Делили смо исте патње и радости. Песник не може да мења свет, он може само да упозори и да буде сведок промена у свету. Зато је, за мене, писање нека врста сведочења о свету, његовим тајнама и променама. Песме окупљене у овој књизи сведоче о мом присуству и мом доживљавању дана који су прохујали. У њима има пуно слика из детињства, из завичаја, оне не говоре о великим, историјским догађањима, већ о ситним детаљима кроз које се најтананије исказује крхкост људског бића.

* ГЛАС: Објавили сте десетину књига поезије, којима су теме универзалне појаве, али и свакодневица. Колико се то промијенило, односно да ли је данашња свакодневица боља или лошија инспирација за пјесника?

ВУЈЧИЋ: Време и догађаји се таложе у нама и песник пева из тога талога. Могло би се рећи да песник увек пева из прошлога, из онога што је доживео, што се у њему концентрисало и што жели, поново, да изађе на површину кроз стихове. Песма је за мене сублимација оног што сам проживео, што се у мене утиснуло. То не значи да ће песма пре настати и да ће бити боља ако су импулси садашњости јаки, ако су сензације које доживљавамо упечатљиве. Некад песма настане из ситнице, из погледа, никне из једне речи као што из семенке никне биљка. Моје песме настају из знакова које је време утиснуло као ожиљке у моје тело. Оне су збир личних детаља из свакодневног живота или сећање на прошло време. Свако од нас има своју властиту, малу историју коју носи као бреме. То је наше искуство. И ми сами смо постали време јер смо га апсорбовали. И не пролази време, већ пролазимо ми. Наша срца су сатови који откуцавају то време. У томе нашем "малом времену" које обухвата нашу садашњост и прошлост, а које зову и - живот, довољно је инспирација за свакојаке људске делатности па тако и за песме.

* ГЛАС: Када се спомене свакодневица, неизбјежно се намеће и питање судбине ћирилице. Хоће ли она преживјети?

ВУЈЧИЋ: Писма су алатке за кроћење и идентификацију језика. Кад не би било писма, језик би се разлио у својој усмености. Многи, погрешно, преферирају латинично писмо, као универзалније, бркајући појмове писма и језика. Ја, наравно, знам латиницу, али не могу прочитати ниједну реч, рецимо, данског језика, јер не знам тај језик. Дакле, ако знаш латиницу, то не значи да можеш прочитати све што је тим писмом и исписано. Мораш знати и језик. Велики непријатељ у потискивању ћириличног писма је наш немар и ова ера технолошке и економске агресивности, која нам намеће не само латиницу већ нам квари и језик.

Сусрети

Свечано отварање Књижевних сусрета и вече посвећено Бранку Ћопићу "Козара Ћопићу" биће одржано у петак, 25. септембра, у 20 часова у Позоришту Приједор. Награда "Скендер Куленовић" ће овогодишњем лауреату Николи Вујчићу бити уручена у суботу, 26. септембра, на централној манифестацији Књижевних сусрета на Козари. Вече лауреата, гдје ће Вујчић представити своју награђену књигу поезије "Сведочење", заказано је исте вечери од 20 часова у Галерији "96" у Приједору.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.