Ненад Грујичић поводом Награде Академије Иво Андрић: Мјера свему је таленат - надвремена категорија
Нови Сад - Пјесник, прозаиста, есејиста, критичар, полемичар, антологичар и изучавалац народног блага, који је до сада објавио тридесет четири књиге, Ненад Грујичић у своју биографију уписао је вриједне награде, а ове године добитник је Награде Академије "Иво Андрић" за животно дјело.
Награда ће Грујичићу свечано бити уручена у Београду 10. децембра, у четвртак, у подне у Удружењу књижевника Србије, на дан када је Иви Андрићу у Стокхолму прије 54 године уручена Нобелова награда.
Грујичићу је ово прва награда за животно дјело, а за "Глас Српске" подијелио је своје емоције поводом овог важног признања пјесништву и пјеснику, али и о очувању духовне културне баштине изгнаних Срба Крајишника.
- Човек се упита која је то стваралачка путања што покрива синтагму "животно дело". Одмах помислим на Бранка Радичевића, који је поживео свега 29 година, па на Његоша - 38, те на Кочића - 39. Ето, они су животно дело остварили у веома кратком своме веку. По годинама које сада имам, могао бих сваком од њих да будем биолошки отац - прича Грујичић.
Сјети се, како каже, и Десанке Максимовић која је живјела 92 године.
- Њено животно дело остварило се у много већем распону времена од поменутих великана, а ја бих јој могао бити син. Испоставља се, дакле, да је мера свему таленат као надвремена категорија. Динамизам талента кроз време обезбеђује згуснуту лепоту и вредност - објашњава Грујичић.
За себе каже да је прије свега пјесник, па се осврнуо и на мјесто пјесника у данашњем времену.
- Рекох већ да је песнички таленат надвремен. Но, ипак поезија се бави тренутком у којем песник живи, додавајући му ауру прошлог и будућег времена. Песник је свевидеће око са трепавицама које шуме неуништиву мелодију матерњег језика. Песнички језик је дуговечан и моћан. Ништа му није равно у односу на бројне амблеме тобожње супериорности времена у којем живимо. На пример, на светском плану, а тако и код нас, јасно и наново видимо колико је политички језик трошан и пролазан, амбивалентан и аморалан, а онда и демонски штетан по људе и народе. Па онда, даље, кич и шунд на све стране, убрзано тровање људских душа новим медијима и технологијама - казао је он.
Уз "Антологију српске поезије (1847-2000)" која је за кратко вријеме имала два издања, недавно је објавио и запажену антологију српске избјегличке поезије "Прогнани Орфеји".
- Као народ, безброј пута у историји осетили смо драму изгона и прогона. Тако смо и крајем прошлог века били сведоци српских збегова библијских размера. Сада на планетарном нивоу пратимо избеглице на огромним путањама од кућног прага до "обећане земље". "Прогнани Орфеји" су сведочанство још једне велике трагедије српског народа, која пружа могућност метаморфозе, преумљења, слободе, победе и васкрснућа - нагласио је Грујичић.
Ојкача
Позната је и његова борба за очување духовне културне баштине изгнаних Срба Крајишника. Након бројних препрека успио је да крајишку ојкачу упише у први Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.
- Оно чиме се свет поноси, ми се стидимо. Стидимо се свога корена и лепоте коју носи. Као народ немамо осећај за целину и заједнички лет свих наших духовних крила. Да бисмо опстали као народ, морамо сваког часа и у свакој прилици сабирати екавско-ијекавску целину наше културе и етноса - сматра Ненад Грујичић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
