Нема штанда без дјела нобеловаца
Бањалука - Дјела нобеловаца и непоновљиви класици, култна дјела домаћих аутора, ипак, и послије толико година привлаче читаоце да се зауставе испред штандова и своју кућну библиотеку обогате књижевним благом.
"Гласов" Сајам књиге сваког септембра пробуди све оне успаване заљубљенике у писану ријеч, а тако је, сложили су се посјетиоци, било и ове године.
- Морам признати да сам ове године чекала сајам како бих купила бар неколико дјела са списка који сам направила. Записала сам двадесет наслова, а купила сам четири, није баш сјајно, али није ни лоше. Солидне су цијене, двије књиге сам платила осам марака, а двије десет, мислим да се средња класа може уклопити - рекла је Бањалучанка Ања, која се кући вратила са дјелима Андрића и Пекића, али и, како она каже, нешто лакшим штивом Гијома Мусоа.
На "Лагунином" штанду и ове године гужва, јер су у Бањалуку дошли са више од 250 наслова.
- Овај пут имамо много нових издања, што су посјетиоци препознали, па нас и посјећују. Траже се скоро једнако и домаћа и страна издања. Имамо одличне реакције на роман "Иследник" Драгана Великића, као и на роман "Кишни пси" Дејана Стојиљковића - рекли су на "Лагунином" штанду.
Обилазећи штандове и као новинар и као читалац, аутор ових редова примјећује да су ријетки штандови на којима се не могу наћи дјела нобеловаца, а највише се купују, наравно, дјела нашег Иве Андрића.
- Ово је одлична прилика да купим комплете Иве Андрића и Бранка Ћопића, јер су у књижарама доста скупљи. То је оно што ће остати мојој дјеци, мојим унуцима и што вриједи. Лијепо је видјети ове малишане како обилазе штандове, враћају наду да ће књига и поред мобилних телефона и свих тих чуда технологије живјети - рекла је једна наставница српског из Бањалуке.
Основци, који као и сваке године долазе на сајам у организованим посјетама, нестрпљивији су него старији читаоци, али они су ти који донесу жамор, смијех и унесу неку другу енергију у дворану "Борик". Посебно им је занимљив штанд Креативног центра, јер је он највише и посвећен њима. Пажњу им привлаче сликовнице, шарене корице, атласи, рјечници страних језика, а неки траже и обавезну лектиру.
- Волим да читам и волим да купујем књиге. Буде ми криво када узмем књигу из школске библиотеке, па морам да је вратим. Зато сам дошла да неке лектире које сам већ прочитала купим и имам и код куће - казала је Маја, која није успјела да изговори из које је школе јер су је другари пожуривали да крену даље.
Трећег дана сајма, пријеподне, промовисана су издања Музеја Републике Српске: "Змијање: Покућство динарске планинске куће брвнаре", аутора Владимира Ђукановића, "Бања Лука од окупације до слободе: (1941-1945)", аутора Миленка Ђорђевића, "Између лијека и отрова", аутора Наташе Ковачевић, "Рано хришћанство на подручју Епархије бихаћко-петровачке", аутора Милке Ђукић, "Змијањски вез: Свјетско културно насљеђе", аутора Данијеле Ђукановић, брошуре са манифестација "Прољеће у Музеју": "Музејски експонат као инспирација", аутора Наташе Ного и "Змијањски вез - УНЕСЦО-ово културно насљеђе" са изложбе одржане у Бриселу, публикација "Поточаре Босанске Крајине - осврт на босанске сеоске воденице", аутора Владимира Ђукановића и Митје Гуштина.
Дружење са Весном Капор
На штанду Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске трећег дана сајма читаоци су се дружили са књижевницом Весном Капор, која је у сриједу увече промовисала своју збирку прича "По сећању се хода као по месечини" у националној библиотеци.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
