“Нана” Емила Золе у новом издању: Монументална прозна фреска свог времена

Један од најпопуларнијих Золиних романа оригинално је објављен 1880. године као девети дио саге о породици Ругон-Макар. Ова монументална фреска француског друштва осликава материјално, морално и друштвено посрнуће које налази одјека и у нашем времену.

Најпознатија куртизана у историји књижевности, Нана је кћерка праље и радника који се због несреће на раду пропио. Упознајемо је као осамнаестогодишњу глумицу у париском варијетеу, без много талента, али и магнетске привлачности. Наизглед самостална и самосвјесна у својој улози кокете високог друштва, Нана постаје славна, очарава мушкарце од аристократа до полусвијета и глумаца, и према својим љубавницима поступа бескрупулозно. Док је они засипају поклонима и испуњавају све њене прохтјеве, она постаје права “отмјена дама, рентијерка глупости и прљавштине мужјака, маркиза високих тротоара”, не престајући, међутим, да жуди за обичном срећом и да према најближима гаји истинска осјећања.

Золина тежња да оголи и разобличи најниже пориве високих слојева Другог царства чине “Нану” једним од првих модерних романа у којем се јављају савремене теме, реалистичне опсервације о друштву, дијалози и сценарији.

Објављивање “Нане” изазвало је велику контроверзу, због чега је роман готово преко ноћи постао бестселер, а данас се сматра класиком француске књижевности. Золин ментор и колега Гистав Флобер писао је да је овај роман надрастао књижевност и постао нешто много више.

- Јунакиња романа Нана прелази у мит, а ипак остаје стварна. Она је вавилонска творевина новог доба - писао је Флобер у свом осврту на дјело свог штићеника.

Сам роман настао је као дио романескног циклуса који ће добити назив “Ругон-Макари” (с поднасловом: “Природна и друштвена историја једне породице у доба Другог царства”) по двије породице чији чланови ће бити главни ликови будућих романа. Писац прави своје нацрте, детаљан план и родословно стабло породице, а први том овог циклуса под називом “Успон Ругонових” почиње да излази у наставцима 1870. године, али његово излажење прекида Француско-пруски рат. Након завршетка рата писац се враћа у Париз и издаје “Успон Ругонових” (1871). За тим првим романом нижу се готово из године у годину “Каљуга” (1872), “Трбух Париза” (1873), “Освајање Пласана” (1874), “Грех опата Муреа” (1875), “Његова Екселенција Ежен Ругон” (1876), “Тровачница” (1877), “Страница љубави” (1878) и “Нана” (1880).

Романи “Тровачница” и “Нана” несумњиво представљају прекретницу у Золином стваралаштву. Успјех који доживљавају, праћен скандалима, Золи доноси славу и новац, као и уважавање неких значајнијих писаца његовог доба. Превод “Лагуниног” издања је дјело тандема Иван Димитријевић и Милан Шаре, а књига има 440 страна у тврдом повезу.

Мени се чини да је доста лицемерно то што нама сви говоре да је немогуће живети од писања и бити писац. Људи то толико говоре и понављају да ми на крају и поверујемо у то.

Утицај

Роман је оставио огроман траг на француској култури и књижевности, а ријеч Нана је ушла у народни рјечник као израз за опасну жену, која уништава мушкарце.

Славни сликар Едуард Мане, који је био веома одушевљен Золиним описом прерано неморалне Нане, дао је наслов “Нана” свом портрету Хенријете Хаузер. Сам роман је доживио десетине позоришних, филмских и телевизијских адаптација уз превод на више од 90 свјетских језика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.