Мирјана Бобић Мојсиловић за “Глас”: Забављени својом сликом у телефону заборавили смо да живимо
Гуше нас страх и индуковано безнађе. Поруке које добијамо су пре свега поруке о бесмислености свега под капом небеском, о безвредности живота, о томе како је све ионако контролисано из неког мрачног центра и како ми треба да будемо послушни и да се препустимо стихији потрошачког друштва и материјализма.
Казала је то у разговору за “Глас Српске” књижевница Мирјана Бобић Мојсиловић говорећи о свом новом роману “Сазвежђе свитаца”, који је недавно објављен у издању београдске издавачке куће “Лагуна”. Ријеч је о роману који грли читаоце, који доноси интимну причу савременог човјека.
- Уз то су нам дали друштвене мреже и привид да живимо, нисмо ни свесни колико смо забављени сопственом празнином које такође нисмо свесни. Забављени смо својом сликом у екрану телефона и заборавили смо да живимо - додала је она.
ГЛАС: У чему Ваши јунаци проналазе свјетлост? Може ли човјек читајући Вашу књигу да схвати гдје да тражи свјетлост у тами која нас окружује?
БОБИЋ МОЈСИЛОВИЋ: Само када се сретну једни са другима може да се нешто стварно деси. Да се успавани, нежни, крхки човек који у ствари не може без другог, пробуди.
ГЛАС: У опису романа наведено је да је то “прича о искупљењу и људима које може спасити једино љубав”. Је ли љубав једина путања коју у животу треба да пратимо?
БОБИЋ МОЈСИЛОВИЋ: Само они који се освесте, они који схвате како им је улудо пролазио живот окупан у самољубљу, дакле они који се загледају у своје срце или у небо, могу да поново оживе. Они који то не ураде осуђени су на вечну празнину и бројање лајкова на друштвеним мрежама.
ГЛАС: Пишете о усамљеним људима који немају свијест о томе да су усамљени. Чини ли Вам се да смо у ово виртуелно доба интернета и друштвених мрежа које су ту да нас “повежу” са људима усамљенији него икад?
БОБИЋ МОЈСИЛОВИЋ: Свет живи у епидемији усамљености, људи јуре за славом, за новцем, за статусом и у ствари заборављају да живе. Велики брат то и жели - да нашим животом управља преко екрана наших телефона и компјутера. Да нам до те мере заокупи пажњу да, да нам прождере време и душу да уопште никада не стигнемо да се запитамо ко смо, шта нам је, зашто смо несрећни.
ГЛАС: Овај роман писали сте током трајања пандемије вируса корона, а истакли сте да сте у доба када је човјечанство доживјело пакао покушавали да пронађете друге истине које нису званична верзија. Јесте ли у писању и књигама пронашли спас?
БОБИЋ МОЈСИЛОВИЋ: Књиге сигурно јесу најбољи, најкреативнији и најјефтинији начин да се спасе властити живот, без обзира на то да ли их само читате или их пишете. О књигама и спасавању живота, између осталог, говори и мој роман “Сазвежђе свитаца”.
ГЛАС: Колико је све што се издешавало у доба пандемије утицало на стварање овог дјела и обликовање јунака?
БОБИЋ МОЈСИЛОВИЋ: И ја сам, исто као и моји јунаци, трагала за неким светлом у тами. Било је тешко у атмосфери тоталног лудила, губитка елементарних слобода и поплаве вести које су служиле томе да нас покоре, мојим јунацима дати неку наду кад је ни сама нисам имала. Али онда се мени лично десио један несвакидашњи догађај и он ме је вратио у живот. И то је једини аутобиографски детаљ који сам ставила у књигу. Читаоци ће га препознати.
Момо Капор
ГЛАС: Аутор сте, сценариста и редитељ документарног филма “Момо од А до Ш” о писцу и сликару Моми Капору, колики је ово био изазов за Вас и шта нам овај документарац открива о овом великом српском умјетнику?
БОБИЋ МОЈСИЛОВИЋ: Открива нам једну велику нежност, скромност, господство великог уметника и дивног човека - а осим тога никада није у једном филму осликан цео његов уметнички опус - све књиге које је објавио, његов огроман сликарски опус, његов сценаристички опус. При томе, на мој начин, из мог књижевног угла направила сам Момину азбуку, али свака реченица у филму је његова. Нисам желела да о Моми Капору говоре други.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
