Милица Зорић, књижевница, о свом првенцу, роману “Сироче”: Магични свијет влашке митологије
БАЊАЛУКА - Роман је рађен по истинитој причи коју годинама носим у себи. Требало јој је време да се лепо сложи, наниже и онда је одједном, у даху, излетела из мене. Док сам писала нисам имала утисак да господарим њом, већ она нада мном и да бира свој правац.
Казала је то књижевница Милица Зорић говорећи за “Глас Српске” о свом првенцу, књизи “Сироче”, која ће данас у 13 часова бити представљена публици у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањалуци.
Ријеч је о историјској драми са митолошком подлогом, са психолошки и социјално изнијансираним ликовима. Поред рата и посљедица рата у роману, у другом приповједном току дат је и небески рат три натприродне силе, божанства, које се боре за примат и једнако бивају мучене љубомором и страстима, као и људи.
Зорићева је објаснила да у роману говори о три народа која имају своја митолошка бића.
- Представила сам веровања древне Босне те Либурна који су пореклом са Јадрана и митолошки аспект Влаха. Све се ослања на неизбежну словенску митологију. У књизи читаоци могу наићи на занимљиве детаље како суђаје или суђенице, зависно од крајева из којих потичемо како изговарамо, по рођењу детета одређују његову судбину. Све то се ослања на оно уверење да је дискутабилно колико господаримо својим судбинама - испричала је она.
Истакла је да је главна јунакиња заштићена Мумом Падури, иако није изворно Влахиња.
- Главни јунак, с обзиром на то да је пореклом из Јасенице, мора имати заштитницу која је са тих простора и онда се Црна краљица сама наметнула као широко распрострањена у легендама. Средњи син овог необичног брачног пара је штићеник Латре, врховне богиње Либурна. Иначе је јунакиња родом из Истре - казала је Зорићева.
Додала је да се случајно десило, уколико случајности постоје, да су све три оличење матријархата и да су њихови сукоби давнашњи те се свака бори за свој примат.
- Поклопило се да се емитује и серијал о влашкој магији и обичајима “Црна свадба”. Рекла бих да сада та култура источног дела Србије привлачи велику пажњу. Одрастали смо у страху од моћи те магије, њеног јаког дејства. У мом роману нема тога, само обичаја, језика и стила живљења, који је веома специфичан и карактеристичан. Мислим да би о свим поменутим културама требало више да знамо, не само о Власима - истакла је она.
Нагласила је да је лик Милана, једног од главних јунака, био велики изазов.
- Знала сам да ће га читаоци осуђивати и одбацивати, па је самим тим градња његове психолошке структуре била захтевнија. Он је човек крајности или - или, нема средине, нема сивила. Ако је добар, најбољи је на свету, али ако је лош, најлошији је. Насилник, а опет и на неки специфичан начин жртва - испричала је Зорићева.
Објаснила је да је Олга, главна јунакиња која има девет година, једини лик који не стари у роману, већ до самога краја остаје у том животном добу.
- Она остаје у трауми и то је био можда и најисцрпнији лик за мене. Увек бих се морала припремити за њен сегмент у роману, пошто се приповедни токови наизменично смењују. Тешко је писати из угла детета, поготово јер она једина проговара у првом лицу - поручила је она.
Поруке
Милица Зорић је истакла да роман “Сироче” носи више порука те да је слојевитост љепота књижевности.
- Главна порука би, рецимо, била да се свака траума, недаћа, бол и патња, па и сам живот, може победити. Ми смо несвесни своје снаге и јачине - рекла је она.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
