Милена Марковић за “Глас Српске”: Из несталог свијета стасали су нови тлачитељи

Миланка Митрић
Милена Марковић за “Глас Српске”: Из несталог свијета стасали су нови тлачитељи

НИН-ова награда је најзначајнија књижевна награда у региону. Награде су јако важне. Када се бавите писањем, велика је лутрија колика ће бити ваша појавност међу људима. Ја сам имала добру појавност, због тога што сам писала драме и сценарија које су радили значајни редитељи у региону.

Започела је овако разговор за “Глас Српске” књижевница Милена Марковић, овогодишња добитница НИН-ове награде, говорећи о значају овог признања, које је добила за роман-поему “Деца”.

- Међутим, пошто је у питању театар и пошто су у питању арт-хаус филмови, моја видљивост је била малена, међу колегама и љубитељима уметности. Њих нема пуно. “Обична” публика је одједном знала ко је та Милена Марковић, због тога што сам радила серију Олега Новковића “Мочвара”. Сада, када сам добила НИН-ову награду за роман, потпуно сам призната као писац. Награде служе ширењу књижевности. То је добро - додала је Марковићева, која је до сада објавила више збирки поезије, написала бројне сценарије и за свој рад вишеструко награђена.

ГЛАС: У “Деци” сте писали о свијету који је нестао, о неком другом времену, али и времену које тек долази. Какав је свијет који је нестао, а шта будућност носи нашим потомцима?

МАРКОВИЋ: Свет о коме сам ја писала да је нестао је свет беби-бумера и икс генерације, свет повезивања, слобода, уживања и снова о братству људи. Тај свет је престао да постоји крајем осамдесетих година услед померање политичке равнотеже. Из тог света су стасали нови тлачитељи. Тај дивни свет у који смо били загледани је настао у тој лепоти уништавајући друге и хранећи се на лажима. Многи и даље понављају као папагаји флоскуле тог назора у инфантилном покушају да врате време и големе потресе који су се већ десили и морали да се десе. Ја сам само дала слике и импресије овдашњих потреса кроз очи пркосног детета.

Будућност је врло неизвесна. Чак мислим да ће бити више различитих будућности и да ће те будућности да буду у константном сукобу дуго, дуго времена. Не постоји мисао која уједињује. Управо сада живимо једну велику промену. Сувише је непознаница да бих могла да наслутим каква ће бити будућност. Могу само да се надам да ћемо овог пута остати по страни.

ГЛАС: Шта је оно што су нам преци оставили, а што је остало укоријењено и без промјене у овом времену? Какве терете вучемо и колико смо уопште способни да их спознамо?

МАРКОВИЋ: У својој књизи сам се бавила тиме да у сваком човеку постоји дуга линија предака и потомака. Да је живљење и уживање у садашњости својствено само деци и врло младима, садашњост заправо не постоји. Свако живи више различитих стварности, сања о другом животу, а уз све то, на неки начин је и детерминисан обрасцима својих предака које предаје даље или их мења у умишљају да има власт над својим животом и одлукама. Свако има терет који је наследио и сваким својим даном увећава свој терет да га преда даље. Спознаја је тешка и вредна.

ГЛАС: Шта би се десило кад бисмо сви престали да под тепих гурамо емоције, догађаје, сјећања и све што јесмо?

МАРКОВИЋ: Ја се углавном крећем у свету који не гура под тепих. То није ни класна ни статусна ствар него просто, крећем се у свету људи који се баве уметничким дисциплинама. И досадно ми је са људима који нису отворени. Када не постоји одређена отвореност, прелази се у фразе и флоскуле. Шта неко јесте, зависи од перспективе и од система вредности. Свако те види на другачији начин, а углавном те нико и не види.

ГЛАС: Колико умијемо да будемо искрени према себи, да се оголимо пред људима и свијетом и колико Ви, као неко ко ствара умјетност, огољавате себе пред онима који ће читати реченице и стихове? Да ли улазак у неку врсту интиме аутора може да, на неки начин, охрабри читаоца да, рецимо, изађе из сопствене љуштуре?

МАРКОВИЋ: Надам се да читање не охрабрује никога да изађе из љуштуре, то би било веома напорно. Некоме је љуштура потребна да би уопште живео и подносио живот. Не треба мешати уметност са литературом за самопомоћ. Антика каже да уметничко дело мора да доведе до катарзе, ренесанса каже да уметничко дело треба да разоноди, узбуди и поучи. То је оно што ми сви радимо. Уколико дође до катарзе, потреса, узбуђења и спознаје, човек читалац осећа дубоку везаност за човечанство, односно спознаје да није сам.

ГЛАС: Јесмо ли слободни? И како данашњи човјек уопште доживљава појам слободе?

МАРКОВИЋ: Та реч је превише компликована, исто као и реч љубав или вечност. Појам слободе је питање за филозофе, мање-више, сви они се тиме баве већ вековима. Углавном је прича о томе да слобода не постоји. Може да постоји одређено устројство, идеолошко на пример, да се већина човечанства постави тако у односу на живот да може да се нада и да очекује. Неки други слободу виде само у духу, у души, у нечему што се не може свести на земаљски живот. Неки трећи манипулишу појмом у складу са датим вредностима и борбама тог тренутка. Када кажете данашњи човек, тешко је то да се одговори. Да ли се то односи на информатичара без деце са великим примањима који живи у Копенхагену или на чобана у Авганистану. И један и други гледају исто небо. И то је оно где права уметност наступа.

ГЛАС: С обзиром на то да су посљедње двије године показале да је планирање често незгодан посао, нећу Вас питати за планове, али ћу да Вас питам - какве жеље имате за ову годину?

МАРКОВИЋ: Моје жеље су мале, личне и домаће. То је што се тиче жеља. Оне нису интересантне да их поделим са вама. Остало је само да наставим да радим као до сада, и да се развијам. То зависи од мене.

“Мочвара”

ГЛАС: Радили сте на другој сезони серије “Мочвара”. Какве промјене су направљене у односу на прву сезону и шта гледаоце чека у другој сезони?

МАРКОВИЋ: Друга сезона серије “ Мочвара” се дешава у Војводини, остала је само једна линија радње у Београду. У Београду је врио један хард боилд ноар урбани свет, овде идемо у чулно, сензуално, мрачно лето у старој Војводини, где се страшне ствари решавају и дешавају већ стотину година у неколико породица. Инспектор Крсмановић ће открити ко му је отац, и то ће бити неочекивано и разорно по њега и направиће велику грешку у истрази. Све то ће да га доведе до спознаја које га неће сломити, али ће га променити. У новој сезони има пуно изванредних младих глумаца и глумица. Изузетно ми је драго што постоји мађарска линија. Подела је регионална, ту је и глумица из Македоније Сара Климоска и глумац из БиХ. Било је задовољство радити са свима њима. Нова сезона је луђа, мрачнија, пуна заносних ликова и заплетених односа.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана