Љиљана Хабјановић Ђуровић о новим дјелима: Понекад заплачем док пишем

Хабјановић Ђуровић је рекла Танјугу да ће као и сваке године бити на Београдском сајму књига, гдје ће потписивати своја бројна дјела, међу којима је актуелни роман “Тамо где је она”.

- Не мањка ми инспирације. Већ сад имам у глави три књиге које бих волела да напишем, ако буде времена. Увек имам идеја за неколико књига унапред и током рада на једној већ припремам литературу за следећу књигу - напоменула је списатељица.

Хабјановић Ђуровић је додала да пише из емоције, у једном даху и прекидање континуитета мисли много би оштетило оно на чему ради.

- Пишем сваког дана, недељом и празником, осам, девет сати, зато да не бих прекидала емоцију, мисао коју имам. Све је у мом животу подређено томе -признала је Хабјановић Ђуровић.

Напоменувши да саосјећа док пише, Хабјановић Ђуровић је рекла да понекад заплаче или је заболи ако се то дешава некој њеној јунакињи.

Док је радила на роману “Гора преображења” имала је раднике у кући који су радили фасаду, али Хабјановић Ђуровић је навела да је на неколико метара од њих завршавала књигу бивајући у свом свету, несвесна физичких сензација.

Са друге стране Хабјановић Ђуровић је нагласила да је током писања њен син Александар увијек могао да уђе у њену радну собу и прекине је, “јер дете има свој тренутак кад жели да подели нешто са нама”.

- Када дете жели нешто да нам повери, да нас пита, њему тај тренутак прође, ако у том тренутку не одговоримо на ту његову потребу. Он ће или заборавити на то или потражити одговор код другог - рекла је Хабјановић Ђуровић.

Према њеним ријечима, онда се “временом дете научи да се кад му треба неки одговор не обраћа мами, зато што она има преча посла и нема времена за њега”.

- Никада нисам рекла: “Немам времена да разговарам са тобом”. Разговор је најбитнији - упозорила је Хабјановић Ђуровић.

Роман “Женски родослов” је преведен на 12 језика, а Хабјановић Ђуровић је примијетила на основу повремених писама читатељки из земаља попут Египта или Грчке, да “прича о свему кроз што пролазе жене није само наша локална прича - то је општеженска судбина”.

- Нова генерација су девојке које имају своју професију. Ми смо се бориле за то право. И генерација пре нас да има право на посао, да не мора да га напусти кад се уда, да нису породичне обавезе само њене - оцијенила је списатељица.

Према њеним ријечима, са друге стране “сведоци смо великог насиља над женама у породици”, а жене су образовањем добиле свијест да то не морају да трпе.

- Само морају у својој глави да изаберу, да пречисте то и да не морају да трпе. Ја сам то да женско мора да има своје парче хлеба научила од бабе. Од мајке да не треба волети оног ко те не заслужује - рекла је Хабјановић Ђуровић.

Говорећи о свом роману “Тамо где је она” Хабјановић Ђуровић је напоменула да су Васељенски сабор хришћанске цркве, који је организован седам пута, четири пута организовале жене, као први царица Јелена утичући на свог сина цара Константина.

Према њеним ријечима једна од јунакиња “Тамо где је она” је царица Пулхерија која је заслужна за трећи и четврти Васељенски сабор, гдје се црква обрачунала са јереси уперене против Богородице.

Хабјановић Ђуровић је додала да се након периода иконоборства, са седмим сабором и царицом Ирином враћа иконопоштовање, а царица Теодора потврђује те одлуке.

- У овој књизи се види колико су велики значај имале жене за хришћанску цркву, од пресвете Богородице и жена мироносица до наших дана - нагласила је списатељица.

Према њеним ријечима практичност је условила да “Тамо где је она” буде у два тома, због обима од укупно око 1.200 страна, као и великог издатка за читаоце па им је тако подијељен трошак на двије књиге.

Хабјановић Ђуровић је деведесетих година радила за часопис “Дуга”, али је признала да јој то није помогло у писању романа, “зато што се у новинарству користе другачије речи и динамика текста”.

- Све је другачије него у литератури. Зато сам имала велику кризу кад сам почела да пишем “'Женски родослов”'. У почетку ми ништа није ишло, као да пишем новинарски текст, а не роман. Мислила сам да ме напустио таленат - признала је ауторка.

Молитве

Након што се молила светом Николи, светом Василију и светом Ђорђу, Хабјановић Ђуровић је прошло кроз главу да се као жена помоли светој Петки.

- Кад уђем у цркву Светог Марка, тамо је ниша са иконом, мало сам зазирала да је погледам, изгледала је много строго. Тад сам се помолила светој Петки - навела је Хабјановић Ђуровић.

Истог дана у јесен 1995. године је њена кума Душанка Лукић Хавелка била у манастиру Света Петка Изворска, којој је “одједном дошло да уђе у продавницу и купи икону”.

- То је било то. Написала сам “Женски родослов” од тог тренутка - навела је Хабјановић Ђуровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.