Рјечник Матице српске: Ко кога кара, ко се с ким туца
Ријечи су кроз историју неизбјежно мијењале значење. Понекад добијају значење сасвим различито од оног раније.
ТУЦАТИ. Око значења ове лексеме постоји велика забуна. Данас ће већина рећи да туцати значи нешто вулгарно, скаредно. С друге стране, има и оних који ће одговорити да, откад се слави Васкрс, туцало се црвеним јајима.
Ако погледамо у шестотомни Рјечник Матице српске, закључићемо да су ови други у праву: туцати значи ударањем дробити, претварати у ситне делиће, у прах; затим разбијати, мрвити, ситнити.
Туцати може значити и убијати гњечећи, тући, мучити, кињити, бити, ударати, погађати...
Наведени примјери потврђују неко од ових значења: „Мрцвариће ме, туцаће ме. А ја бих више волео да станем пред преки суд”, писао је Драгиша Васић у „Црвеним маглама”.
Туцати налазимо и код Стевана Сремца: „И кад год би му се ћир-Моша приближио да га отера са сандука, јарац би се исправио на стражње ноге готов да се туца с ћир-Мошом.”
За Васкрс се каже туцати се (црвеним, шареним) јајима: „Усањао је Ускрс и да се пред црквом туцају шареним јајима.” (Бранко Ћопић)
Ови примјери су ексцерпирани из књижевности, што не чуди будући да је то рјечник књижевног, не и народног, језика. За вулгарно значење потребна је грађа прије свега из народног језика.
Рјечник САНУ обухвата примјере и из књижевног и из народног језика, али, мада је почео да излази још 1959, још није стигао до слова Т.
КАРАТИ. У овом случају све би требало да буде много јасније пошто су у Рјечнику САНУ забиљежене лексеме на К. Овдје су знатно исцрпније дефиниције праћене с више примјера.
А ту се каже да карати значи грдити, корити, прекоријевати, затим наносити некоме патње као казну, осуђивати некога на казну због учињеног дјела, кажњавати.
Постоје индиције да је поријеклом турцизам (оцрнити).
Први примјер је из „Народних пословица” Вука Караџића: „Мајка ћерку кара, снаши приговара”, а сљедећи хрватског прозаисте Милана Беговића: „А кад би дошао, онда га је карала.”
Уз лексему карати иде и њена изведеница покарати с примјером из дјела дубровачког писца Иве Војновића: „Марија се покарала јутрос са сусједом.”
Негативне конотације, бар не у опсценом значењу, не налазимо код глагола карати, као што ни претходно нисмо нашли код туцати.
ПУШИТИ. На основу грађе из Матичиног рјечника, видимо да се одувијек пушио пре свега дуван. Људевит Јонке каже да се пушио и опијум, а Бранимир Ћосић у „Покошеном пољу” додаје да је „један Француз пушио на лулу”.
И врх Везува се пуши, и пушнице по селима, утуљене петролејке, пуши се оџак, а код Владана Деснице „Ката се сва пушила од беса”.
Опсценог значења опет нема.
НОВА ЗНАЧЕЊА. Глаголи туцати, карати и пушити прво у разговорном језику добијају ново, вулгарно значење, које се онда пробило до Рјечника опсцених речи и израза Данка Шипке.
А у посљедњем, једнотомном издању Рјечника Матице српске, уз лексему туцати (се) придодато је још једно значење: „(вулгарно) водити љубав”.
Сексуална мотивација спојена са агресијом, а корпус значења лексема туцати и карати обухвата насиље, утицала је на промјену значења.
Прохибитивна норма је посебно заслужна што је лексема пушити постала опсцена ријеч.
Данас су ови глаголи срамотни, добили су скаредно значење. Резултат је пејорација језика: „лијепа” ријеч је „поружњела”.
Ове ријечи код данашњег човјека изазивају вулгарне асоцијације, међутим, професор Милорад Телебак каже да то више „није питање за лингвисте, него за фројдисте”!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
