Књижевник Никола Париповић за “Глас Српске”: Сазрцање о космосу, умјетности и савременом свијету
“Записи” су књижица сазрцања о Богу, човјеку, космосу, природи, језику умјетности и савременом свијету. То је избор из свега што сам биљежио шест година.
Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” књижевник Никола Париповић, осврћући се на своје ново дјело “Записи”, које је објавио у августу.
ГЛАС: Постоји ли неки посебан разлог због којег сте одлучили да направите тај прелаз писања из поезије у прозу?
ПАРИПОВИЋ: Поетски исказ је у перцепцији савременог читаоца толико скрајнут да је немогуће очекивати шири круг читалаца поезије. Али, то није основни разлог за састављање ове књижице. Напросто, нашао сам своју форму.
ГЛАС: Занима ме, у чему мислите да се можете више и боље исказати, у поезији или у прози?
ПАРИПОВИЋ: Питајте физичаре да ли се електрон понаша као талас или као честица. Ако њихов одговор буде једнозначан, биће и мој.
ГЛАС: До које мјере уносите своје “ја” и неке личне моменте у ријечи које стварате? Трпи ли папир све или пак нешто остаје недоречено?
ПАРИПОВИЋ: Форма прозног фрагмента је управо покушај да се побјегне од дневничке форме и свога “ја”, али, будући да је то немогуће остварити у потпуности, ова форма остаје на пола пута између погубног солипсизма и немогуће објективности.
ГЛАС: Постоје ли аутори или узори чије Вас стварање инспирише или на неки начин утиче на Ваше стварање?
ПАРИПОВИЋ: Да набрајам хронолошки: Библија, грчки философи, француски моралисти (Блез Паскал, први!), Мигел де Унамуно, Леон Блоа, Мартин Бубер... Па све до Небојше Васовића и његовог “Дневника”.
ГЛАС: Какво је Ваше мишљење о самом положају младих књижевника у данашњем времену?
ПАРИПОВИЋ: То је ефемерно питање. Мене занима положај човјека у космосу. Млади књижевници и књижевни “живот” (који је смрт књижевности) ме не занимају.
ГЛАС: Колико је тешко (или лако) створити нешто другачије, нешто што ће привући читаоце?
ПАРИПОВИЋ: Не желим ја да привучем читаоце него да оваплотим мисли које ми се роје у глави. И да ставим јавности до знања да немам посао, иако сам прије скоро шест година завршио студије српског језика и књижевности са просјеком 9.37.
ГЛАС: Мислите ли да је доступност књига и лакоћа објављивања на неки начин покварила поимање лијепе књижевности код људи?
ПАРИПОВИЋ: Па, то почиње са Гутенберговом цивилизацијом, а погубност интернетске цивилизације ћемо тек видјети. У вези с овим, поставићу читаоцима једно питање: како би се данас понашао Ђироламо Савонарола и колико би књига преостало послије његове “ломаче сујете”?!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.