Књижевник Миланко Ковачевић о књизи “Пркоси са Грмеча”: Сјећање на претке и оставштина за потомке

Ријеч је о првом роману писца, пјесника, есејисте и уредника портала”Наша слобода”, својеврсна посвета његовом родном крају, селу Пркоси, Босанском Петровцу, Грмечу и српском народу Крајине, испричана кроз судбину породице Крешић и њихову борбу за опстанак у бурним временима 19. и 20. вијека. Како сам аутор каже, књига је његов духовни дуг родном крају и породици која је расијана широм свијета у ратним страдањима 20. вијека.

- Сама књига је једна симболична писана посвета мојој породици и мом дјетињству, једном простору, који је физички уништен у посљедњем рату, а кућа и крај у којем сам одрастао претворени су у пустош. Оно што физичко уништење не може срушити, јесу сјећања која сам преточио на странице ове књиге у покушају да сачувам сјећање на дух српског народа који је вијековима живио на том простору, како бих створио литерарну оставштину за наше потомке - каже Ковачевић за “Глас Српске”.

Књига наслов дугује географском појму села Пркоси, али како аутор каже има и симболично значење, јер је управо пркос кључна особина која је помогла народу Крајине да опстане у суровим временима.

- Крајишници су горштаци дјечијег срца, у себи носе невјероватну снагу да опстану упркос свим недаћама, а управо је пркос најљепша могућа ријеч да се та снага опише. Вјерујте није случајно што имамо толико Пркоса као географских појмова гдје год је наш народ живио - јасан је писац.

Публициста Радосав Јовић, у свом поговору ове књиге, каже да је она својеврстан наставак Ћопићевог стила и језика у савременом 21. вијеку, који је богат, чист, свјеж и народни језик подгрмечког краја. Сам аутор каже да није могао, а ни желио да од тог језика бјежи.

- Одрастао сам на језику и књигама Бранка Ћопића и Петра Кочића, на нашој епици, чак да сам и желио да побјегнем од тог језика, то је немогуће. Сувише је дубоко усађен у мој говор и моје писање, рекао бих чак и у моје живљење. Писао сам једноставно, народним говором да бих сачувао аутентичност језика у говору мог јунака Петра Крешића и његових предака и потомака - каже писац.

Ковачевић је рођен у Пркосима 1953. године, али га је школовање одвело у Загреб гдје је завршио средњу школу, а потом у Сарајево гдје је завршио књижевност на Филозофском факултету. Због рата напустио је Сарајево и преселио се са породицом у Београд, а писањем се бави још од основне школе. Објавио је бројне циклусе поезије”Оој Крајино,”Србија Нојева барка”,”Српски рулет”,”Чипована свијест” , “Круг”, а од 2011. покретач је и уредник портала “Наша слобода”, који по његовим ријечима покушава да истакне наш отпор глобализму и новом поретку свијета.

-”Наша слобода” је патриотски портал, у најбољем  и најљепшем значењу тог појама,  на којем објављујемо есеје, интервју, приче, поезију и друге текстове, који под једним знаком антиглобализма, приказују нашу муку и наш отпор према новом свјетском поретку, који једноставно не дозвољава ником да буде другачији од њиховог виђења свијета - каже Ковачевић.

Поклон

Ковачевић истиче да има велику жељу да своју књигу подијели свим библиотекама широм простора Крајине, као свој поклон свим нараштајима читалаца.

- Имам велику жељу да организујем поклон одређеног тиража моје књиге свим библиотекама на простору Крајине, Крајине као културног и географског простора са обје стране границе гдје је српски народ оставио и данас оставља трагове свог постојања. То би ми био већи комплимент од свих похвала или признања у животу - навео је Ковачевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.