Књижевник Миладин Берић о новој сатиричној: Афоризам форма будућности
Бањалука - Недавно је из штампарије изашла нова, пета књига афоризама "Изборни слаган" Миладина Берића.
У књизи су афоризми настали од 2011. до 2014. године, а Миладин Берић је за наш лист говорио о томе чиме се водио приликом писања, о афоризму као књижевној форми и његовој судбини на домаћој књижевној сцени.
Афоризме који су настали касније чува за неку другу збирку и истиче да је на нашим просторима афористичару тешко не имати материјала.
- Афоризам је кратка форма која представља, као што рече један мој колега, роман у малом. Стога збирка афоризама може да се грана у много праваца па допушта и безброј тема. Моје омиљене теме су политичке и политика ми је уз наше остале глупости, типа ријалитија и суноврата високог образовања, била главна звијезда водиља. Не треба заборавити да живимо у држави, небитно гдје су границе те државе, која је идеална за афоризам - казао је Берић.
Његови први афоризми објављени су у "Лаку ноћ пропали студенти", затим је са Дарком Самарџићем и Живком Вујићем објавио "Ловци на сјенке", па је преко "На европском пруту" стигао до "Хаге о Србима". Иако нема много књижевника који се код нас баве афоризмом, Берић сматра да је овај књижевни облик убојито оружје.
- Они представљају симбиозу поезије и филозофије, а успут у државама као што је наша имају и љековита својства, како за онога ко их пише, тако и за онога ко их чита. Можда баш због те љековитости који ће неки назвати издувним вентилом - сматра Берић.
Свјестан је, како каже, да већина књижевника не признаје или овлаш признаје афоризам као књижевну форму, али он за њега почесто представља једини начин да се изрази.
- На крају најбољи афоризми имају своју причу изван ријечи, која тече између редова гдје се много штошта наслућује. А тако писати може само мањина. Афоризам је интелектуална форма коју је потребно разумјети - истакао је Берић.
Подијелио је и своје мишљење о судбини афоризма на домаћој књижевној сцени.
- Без обзира на то што мало ко пише о афоризму, и што тренутно дијели судбину осталих књижевних врста, које такође немају простора у медијима, мислим да је афоризам форма будућности, јер се све убрзало. Наиме, не сматрам да су моји афоризми бољи од моје поезије, али збирке афоризама врло брзо "плану", док са поезијом то иде знатно теже. Народ има све мање времена, али и жеље да чита, тако да се задржава углавном на краћим формама, а нема краће од афоризма. Плус могућу духовитост, сатиричност или сарказам коју садржи - објаснио је Берић.
Послије афоризма, како каже, углавном се врати поезији.
- Збирка је готова и чека временски отклон од ове која је управо изашла. Значи у прољеће, јер је прољеће годишње доба поезије. Наравно, ван те збирке има ту још доста нових пјесама које сазријевају. Не треба допустити да их покрије патина. Ипак, у мом случају поезија има примат - додао је књижевник.
Селена Берић
Осврнуо се и на промоцију књиге његове једанаестогодишње кћерке Селене истичући да је поносан.
- Не, толико што је издала књигу, колико што у њој препознајем један огроман поетски потенцијал те размишљања која далеко превазилазе њених једанаест година. Мој утицај свакако постоји, мада није велики и своди се на савјете које она покаткад неће да прихвати, јер жели да буде аутентична. Има вјеру у себе, вјеру да је то што је написала добро. Још кад научи да се задржи на пјесми, да је пусти да живи, биће истински пјесник. У сваком случају биће изузетно занимљиво пратити њен пјеснички развој - рекао је Миладин Берић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
