Књижевник Гојко Божовић за “Глас Српске” о новој књизи: “Играчке судбине” заокружиле два вијека српске књижевности

Казао је ово у разговору за “Глас Српске” књижевник Гојко Божовић, описујући садржај своје нове књиге “Играчке судбине” која је тек објављена.

- И за разумевање савремене књижевности, поготову ако неко о њој размишља као књижевни критичар или есејиста, неопходно је познавање дела која су у неком ранијем тренутку такође била савремена. Као што ће изабране књиге настале у нашем времену већ сутра бити део историје књижевности. Никако то неће постати све савремене књиге, како се понекад говори, али није баш ни да ниједна неће, како се све чешће и мисли и казује - објаснио је Божовић.

Додао је да је у овој књизи настојао да сагледа неколико магистралних токова у српској књижевности у посљедњих 200 година.

- Кренуо сам од рационалне просвећености Доситеја Обрадовића и класицистичке учености Јована Стерије Поповића, преко реалистичке имагинације Стефана Митрова Љубише, Милована Глишића и Јанка Веселиновића. Потом о разумевању да књижевност у нарочитим епохалним околностима мора да осведочи друштвени изазов што се, на један начин, види у политичкој поезији Војислава Илића, а на други начин у примењеном реализму читавог низа наших приповедача крајем 19. и почетком 20. века - образложио је Божовић.

Истакао је да у књизи “Играчке судбине” говори и о великим романима и приповијеткама Ива Андрића и Милоша Црњанског.

- Та дела су и даље највеће наслеђе српске књижевности. Потом долазим до токова критичког мишљења у српској књижевности друге половине 20. века. У овој књизи оличавају их утицајна импресионистичка лепршавост и лакорекост Борислава Михајловића Михиза и критичка студиозност Предрага Палавестре која је веровала да књижевност не може без јавне речи. Или неких од најзачајнијих драмских писаца као што су Михиз, Александар Поповић, Киш и Душан Ковачевић - рекао је Божовић.

У књизи “Играчке судбине” Божовић пише о другој књизи “Сеоба” Милоша Црњанског издвајајући главног јунака Павла Исаковича.

- Он  је једини јунак који је видео своју звезду, али, упркос томе, сеоба коју је предузео са својим национом није га довела до исхода који је очекивао. У томе је драма и трагичка димензија непоновљивог Павла Исаковича. Као и другим Исаковичима, једног тренутка свет почиње да се расипа пред Павловим очима, као поље чисте нестабилности, па његова њихова очекивања остају неостварена. То не умањује упечатљивост Павловог лика, али говори много о његовом свету - истакао је Божовић.

На занимљив начин Божовић нам слика свијет Бановић Страхиње у огледу који носи назив Политика и еп у драми “Бановић Страхиња”. Према његовим ријечима у овом Михизовом дјелу  укрштају се и сукобљавају епске тежње и политичке нужности.

- Славна епска песма “Бановић Страхиња” у херојски свет уноси интимне драме и етички принцип. Бановић Страхиња не поступа као што би поступили сви други. Он не чини оно што је очекивано, што сведочи и о њему као јунаку и о његовом херојском свету који се ломи у својим темељима. Михиз у истоименој драми полази од епске песме, али јој додаје једно изразито обележје модерних времена. То је политички садржај - закључио је Божовић.

Додао је да је издајство у епским временима имало етички карактер, те да у модерним временима  постаје прворазредно политичко питање. Утолико се политички аспект Михизове драме јавља као услов њене изразите критичке ноте и модернизације.

Издавач књиге "Играчке судбине" је Задужбина "Петар Кочић", Бањалука - Београд.

Значај

Божовић је нагласио да је писао  о писцима, књигама и темама који су га занимали, без икаквих спољних повода.

- Нема никакве сумње, то су неки од најважнијих писаца у историји српске књижевности. Наше мишљење о литератури и наше разумевање света свакако би били другачије без њихових књига. Нису то једини писци и једини токови у новијој историји српске књижевности који ме занимају, некима ћу се бавити и у другим књигама, овима ћу се свакако поново враћати - навео је Божовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.