Књижевник Гојко Божовић о новој збирци “Док тонемо у мрак”: У пјесмама изнова проживљавамо узбуркани свијет

Илијана Божић
Књижевник Гојко Божовић о новој збирци “Док тонемо у мрак”: У пјесмама изнова проживљавамо узбуркани свијет

БАЊАЛУКА - У песмама можемо да обухватимо и изразимо, изнова проживимо и можда први пут разумемо тај узбуркани свет који се мења пред нашим очима и који нестаје под нашим ногама.

Ријечи су књижевника Гојка Божовића који је за “Глас Српске” говорио о новој књизи поезије “Док тонемо у мрак”, која је објављена крајем прошле године у издању Народне библиотеке “Стефан Првовенчани” из Краљева. У овом разговору Божовић је говорио и о издаваштву те о плановима издавачке куће “Архипелаг” чији је главни уредник.

Испричао је да је тренутак у коме се говори и у коме се мисли, тренутак у коме се мијења људска судбина и тренутак који се мора запамтити оно што га је више од свега занимало у пјесмама из књиге “Док тонемо у мрак”.

- У песмама из 2000-их година бавио сам се одјеком мита у савременом језику и мишљењу, као и нашим способностима да у оваквим временима обликујемо приче дугог трајања. То је представљено у књизи мојих изабраних песама “Тиха зверка поднева” из 2019. Нисам напустио та поетичка искуства, али сам се у песмама из књиге “Док тонемо у мрак”, које су настајале у последњих пет година, више окренуо свакидашњим искуствима и догађајима - рекао је он.

Истакао је да су пјесме из ове књиге наративније него раније, те да је свака од њих једна могућа и заокружена прича о неком искуству, догађају или емоцији. Како је казао нису најбоља времена за планирање, али ипак у наредном периоду припрема новине.

- Док год планира, човек се не мири и не пристаје. Намеравам да завршим  књигу о српској прози, са есејима о Кишу, Пекићу, Павићу, Тишми и Селенићу - казао је Божовић.

У наставку разговора причали смо о издаваштву и изазовима које је пред ову област ставила пандемија.

- Пандемија је продубила и оголила све постојеће проблеме. Издаваштво ту није никакав изузетак. Последице су огромне у политичком и друштвеном, економском и културном, да не говоримо у психолошком смислу. У издаваштву су две ствари највидљивије. Једно је смањен број издања, а истовремено је, поготову усред главних таласа пандемије, смањена и потражња. Друго је нестанак књижевног и културног живота, у неким периодима потпун, у неким значајан - навео је он.

Према његовим ријечима без књижевног и културног живота у пуном смислу и издаваштво и читаоци имају суштински проблем.

- Велике кризе, без изузетка, налазе одјек и у књижевности. Рукописа има много, важно је међу њима направити одговоран избор. А нема никакве сумње да ће ово време имати важан израз у књижевним делима, уосталом, тог одјека већ има у низу песама, есеја и анализа - рекао је Божовић.

Додао је да “Архипелаг” планира нове књиге и одржавање сталног контакта са читаоцима.

- Ове године, у мају, навршава се 15 година рада “Архипелага”. Биле су то узбудљиве године испуњене књигама и догађајима, сусретима и разговорима са читаоцима. Књиге су биле боље од година у којима су писане, објављиване и први пут читане. На темељу тих књига и драгоцене подршке читалаца настављамо даље, у сусрет новим књигама и новим догађајима - испричао је он.

Нагласио је да ће међу првим књигама бити објављени нови роман Јелене Ленголд “Лаконоги дан”, нова књига есеја Веселина Марковића о књижевности и филмовима “Шарлотино двориште”, те нова књига прича Михајла Пантића и нова књига пјесама Тање Ступар Трифуновић.

- Припремамо нове књиге у престижној међународној едицији “100 словенских романа”, изабране приче класика немачке књижевности Алфреда Деблина, као и изабране песме Чарлса Симића, велику ретроспективу поезије америчког песника српског порекла - казао је Божовић.

Додао је да се међу преведеним књигама налази и новела Људмиле Улицке у којој се говори о епидемији или “Антологија савремене румунске приче”.

Нинова награда

Гојко Божовић је казао да су награде изгубиле значај који су дуго времена имале, али да је и књижевна критика изгубила значај.

- То су лоше вести за читаоце. Има превише књига, никада их више није било, а читаоцима нико не пружа релевантне информације о књигама, лишене маркетиншког садржаја. У овом тренутку једина књижевна награда која има већи утицај на тржиште јесте НИН-ова награда за роман године. Тај утицај није увек исти, много зависи и од награђене књиге. Драго ми је да су романи у издању “Архипелага” запажени ове године и од читалаца и од критике и од различитих жирија - закључио је он.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана