Књижевник Душан Захаријевић за “Глас Српске”: Језик кроз поезију дочарава смисао
БАЊАЛУКА - Могао бих рећи да се иза наслова крије мој светоназор, схватање човека, живота, поезије и свега онога о чему размишљам и о чему певам. У том смислу наслов је покушај да се обухвати садржај књиге и донекле наговести.
Казао је то у разговору за “Глас Српске” књижевник Душан Захаријевић говорећи о збирци пјесама “(Не)доход” која је освојила награду “Печат вароши сремскокарловачке”, коју додјељује “Бранково коло” за најбоље пјесничке књиге на српском језику.
Захаријевић је нагласио да се назив књиге “(Не)доход” у најширем смислу може схватити као човјечја немогућност да спозна до краја себе и друге, али и као спознаја сопствених ограничења, могућности поезије и језика да изразе смисао живота и свега што нас окружује.
- Такође, може се схватити и као потенцијал језика да искаже оно изван њега, снага свести да обухвати и схвати оно непознато. Јер управо је то оно о чему певам, између осталог. Покушао бих да избегнем наметање одређене поруке, па и свођење на једну конкретну. То бих оставио онима који буду читали књигу - рекао је Захаријевић.
Објаснио је да инспирацију проналази у свему што му нуди садржај за промишљање, али и што га емотивно покрене.
- Налазим је у свему што у себи носи потенцијал смисла. Чини ми се да никада нећу моћи да одговорим конкретно на ово питање, али и не треба. Иначе, инспирација не би била то што јесте да је можемо потпуно разумети. Бојим се да бисмо је, ако бисмо је потпуно разумели, истовремено и убили. Необјашњива је снага овог логоса који се појављује и нестаје - испричао је Захаријевић.
Према његовом мишљењу, поштовање традиционалних форми и модерног при стварању налазе се у комплементарном односу.
- Оно што је традиционално не значи да не може бити и модерно и обрнуто. Стварање у складу са временом значи, између осталог, и промишљати традиционалне форме и промишљати традиционалним формама. То није пуко преписивање, већ је потребан критички однос како би се оно традиционално надоградило. Наравно, не морамо преузети све из традиције, али је сулудо мислити да у њој нема апсолутно ничега вредног пажње. Тим пре што то намеће још веће питање - постоји ли ишта апсолутно ново које никада раније није постојало. Немам ништа против устаљених форми, чак у последње време доста размишљам о њима - навео је Захаријевић.
Нагласио је да се труди да испрати дешавања на регионалној културно-умјетничкој сцени, посебно када су у питању млађи ствараоци.
- Има јако добрих песника и песникиња, као и оних који ме нису толико заинтересовали. Што је сасвим нормално, и сам сам део тога, што значи да људи имају исти однос и према мојим песмама. Свестан сам да простор за стварање зависи од много животних чинилаца, али ако је судити на основу сопственог искуства, има снаге међу младима - навео је Захаријевић и додао да има издавачких кућа које радо сарађују са младим ауторима, што је лијепа и битна ствар.
Поред самог објављивања, истакао је Захаријевић, битна је и подршка након објављивања књиге. Закључио је да се не ради само о издавачким кућама, јер постоји и доста часописа у којима млади аутори могу да се опробају и разбију страхове уколико постоје.
Порука младим ауторима
Захаријевић је младим ствараоцима поручио да раде, пишу и објављују.
- Мислим да је страх или стид од дељења онога што пишемо са другима погубан и да треба да се трудимо да га превазиђемо. Није снага и сигурност у скривању, већ управо у дељењу са другима и комуникацији - рекао је Захаријевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
