Књижевница Љиљана Хабјановић-Ђуровић за Глас Српске: Пут ка Светом Сави кроз Гору преображења
Бањалука - Много је оних који са нестрпљењем очекују нову причу из пера цијењене књижевнице Љиљане Хабјановић-Ђуровић, а овај пут уживаће у седмом роману из њеног духовног циклуса "Гора преображења", књизи о Светом Сави.
- Од када сам почела да пишем књиге из духовног циклуса, знам да не бирам ја теме и јунаке, већ их добијам, милошћу Божјом, и свакако без своје заслуге. Тако је било и овога пута - казала је књижевница у разговору за "Глас Српске".
У вријеме док је писала роман "Вода из камена", присјећа се Љиљана, на Савиндан 2009. године сањала је Светог Саву.
- У том сну Сава ми је рекао нешто што се односи само на мене. Открио ми је шта ће бити са мном. Али показао ми је и нешто веома важно за српски народ. Последња помисао у сну и прва док сам се будила, биле су исте: знала сам да морам да напишем роман о Светом Сави. Не због њега већ због нас - прича она.
Током рада на књизи водила је, како каже, љубав према Светом Сави и Христу Богу и снажна жеља да прикаже жив и истинит лик светитеља.
- Отац Јустин Ћелијски тврдио је да чак и наши истакнути књижевници и историчари у својим делима "дају мртву схему личности и рада Светог Саве". Ја сам желела да "мој" Сава буде стваран. Молила сам се да појмим дубину његове величанствене вере. Да осетим лепоту његове савршене љубави према Господу и према српском народу. И да пишући ову књигу и сама начиним неки корак ка Гори преображења - додаје Хабјановић-Ђуровић.
У роману "Гора преображења" испричала је како су Немањићи стварали српску државу и Српску православну цркву. Како је Свети Сава испунио себе светлошћу Духа светога и собом обасјао свој народ. Како су наши преци кроз векове опстајали на стази Светосавља. Али, и како да се свако од нас успне уз Гору преображења.
- Да бих се припремила за писање ове књиге, поред дела из историје читала сам сведочења испосника, знаменитих теолога и Светих отаца о молитвеном тиховању, и ти текстови су ми уздизали дух. Осим Свете горе и Никеје, обишла сам сва места у којима је Сава био, чак и пустињску пећину Светог Јована Лествичника. На сваком од тих путовања у духу сам била са њим. И најзад, оно најважније - по благослову свога духовника, свом дотадашњем молитвеном правилу додала сам молитву исихиста - открива књижевница.
Послије свега што је написала и прочитала, доживљава да је Свети Сава био сав Христов.
- То безрезервно припадање Господу, то потпуно усвајање литургијског позива да "сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предамо" суштина је његове личности и његовог живота - истиче књижевница.
Као што је говорио отац Јустин Ћелијски, без Христа, Сава би остао Растко и никада не би постао Свети Сава.
- Он је поднео две велике жртве: прву, када је као седамнаестогодишњи наочити кнежевић отишао на Свету гору и умро за свет, и другу, када је напустио испоснички живот, за којим је непрестано чезнула његова душа, и вратио се у Србију, јер је знао да је потребан свом народу - подсјећа Хабјановић-Ђуровић.
Како каже она, Сава је био испосник. Молитвени тиховатељ. Исихиста. И управо исихија, тај савршени пут до сусрета са Богом лицем у лице, била јој је духовна надградња за писање романа "Гора преображења".
- Свети Сава и његово наслеђе мера су наше свести и савести. "Нека мој народ буде велики својом љубављу према Богу и нека се по тој љубави издваја међу народима", говорио је. Онолико колико следимо ову подуку, овај завет, толико смо Савини. Толико смо Божји - закључила је она.
Благослов
Предговор за књигу написао је митрополит Амфилохије.
- Заиста ми много значи што ми је митрополит дао слободу да могу да га замолим да прочита рукопис моје књиге. На томе сам му неизмерно захвална. Кад он да благослов да књига иде у штампу, ја сам мирна - знам да је књига у духу учења Светих отаца. Да нисам погрешила нити се огрешила. То је највеће признање које сам могла да добијем - рекла је Хабјановић-Ђуровић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
