Књижевница Јелена Глишић за “Глас Српске”: Дјецу треба слушати и када гријеше

Рекла је то у разговору за “Глас Српске” књижевница Јелена Глишић говорећи о новој књизи за дјецу “Кад ја лупим шаком о сто”.

Нагласила је да се трудила да свака пјесма дјетету на језички допадљив начин и непретенциозно говори о некој животној ситуацији и даје примјер позитивног понашања.

- Често је остављен простор да дијете само изведе одређени закључак, што је веома значајно, јер оно воли самостално да истражује и закључује, и тада је одушевљење пјесмом и сазнањем веће и трајније - казала је Глишићева.

Додала је да у овој књизи, као и кроз цијели свој досадашњи рад, поручује да треба да научимо вољети живот јер је један и јединствен, да нам преокупације буду само чињење добра, да се радујемо малим стварима јер оне стварају успомене, које се, како вријеме пролази, претварају у наше највеће богатство.

- Збирку сам назвала “Кад ја лупим шаком о сто” зато што је наслов провокативан, како за дјецу тако и за родитеље. Жељела сам да апострофирам тему коју готово да не сусрећемо у књигама за малишане, а то је незадовољство, отпор, бунт дјеце на стално потцјењивање дјетета и његових потреба да га чујемо, саслушамо, уважимо његово мишљење и када гријеши, објаснимо му због чега нешто не смије, али на лијеп начин и уз пуно уважавање његове мале персоне - испричала је Глишићева и додала зашто онда та мала персона не би лупила шаком о сто, као што, нажалост, често има прилику да види како то чине одрасли.

Како је казала ријеч је о једној таквој пјесми у књизи која се својом снагом и важношћу поруке наметнула да је њеним називом именовала цијелу књигу.

- Дијете из пјесме сам приказала као човјека у малом који има своје ставове, идеје и разлоге за побуну. Градацијски се достиже прави врхунац напетости када више нема простора за повлачење, када све мора да експлодира од усхићења, и баш тада дешава се неочекивани обрт када нам оно крајње дјечије, искрено саопштава шта се дешава након његовог лупања о сто: “деси се једно ништа, у ствари, / за лупање моје нико не мари, / зато са стола прашину бришем / понекад цртам / често пишем” - објаснила је Глишићева.

У књизи “Кад ја лупим шаком о сто” Глишићева обрађује широку лепезу тема, а све оне су стилски уједначене и пријемчиве дјеци предшколског и школског узраста.

- У поезији за дјецу је могуће на веома суптилан начин пратити раст и развој дјетета и поредити га са истим процесом који се одвија у природи, па су у мојим пјесмама честе стилске фигуре попут поређења, метафора и ономатопеја. Њих често карактеришу и дијалози из којих дијете увијек извуче поуку зависно од властите перцепције. Понекад се заједно са малишанима нашалим на рачун одраслих као у пјесми “Млин и воденица” у којој се свађају и ругају једна другој двије аре - навела је Глишићева.

Објаснила је да је разне згоде и незгоде лирских јунака приказала на духовит начин, увијек са поруком која се сама намеће из стихова тако да је дијете може лако препознати и схватити.

- Настојала сам да у књизи “Кад ја лупим шаком о сто” постигнем мелодиозност стихова и обраћање дјетету мање наметљиво, слободно и неусиљено, и да све кажем чистим српским књижевним језиком који је малишанима разумљив и прихватљив, без страних ријечи, провинцијализама и архаичних синтагми - рекла је Глишићева.

Како је казала настојала је да у свакој пјесми буде нешто што ће дијете препознати као дио себе и свога интересовања.

- Некад су то лирски јунаци, догађаји из куће, некад примјери лијепих и позитивних понашања другара, или љепоте присутне свуда око нас - појаснила је Глишићева и додала да је илустрације за књигу урадио сјајни илустратор из Београда, Коста Миловановић, који до најситнијег детаља осликао све што је у пјесми речено.

Нагласила је да ових дана завршава бајку у стиху која тренутно има осамдесетак строфа.

- Већ неко вријеме припремам збирку поезије за одрасле, па се надам да ћу је у 2021. години објавити, као и књигу прича за дјецу које неколико година исписујем за Јежуркове часописе како у Републици Српској тако и у Србији - казала је Глишићева.

Чар писања

Глишићева је истакла да писање за дјецу чини да се потпуно измјести из времена и простора у којем се налази, и да се уздигне на ниво дјетета, на онај ниво доброте, искрености, спонтаности и радости који сви, негдје на путу одрастања, мање или више губимо.

- Највише ме испуњава када видим да дјеца читају моје пјесме, да их уче напамет, да траже од родитеља да им читају из мојих књига пред спавање. То је, у ствари, потврда да је оно што радим добро и да треба да наставим тако и да се трудим да освајам нове поетичке просторе - рекла је Глишићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.