Књига “Леро-краљ лептира” Моме Капора у новом руху: Прича о човјеку који је уљепшавао Београд

Приредила: Илијана Божић
Књига “Леро-краљ лептира” Моме Капора у новом руху: Прича о човјеку који је уљепшавао Београд

БЕОГРАД - “Сви они који носе лептир-машне, као и они који их, уосталом, праве, помало су фантасте и неостварени песници”, ријечи су којима почиње књига за дјецу “Леро-краљ лептира” Моме Капора која ће током септембра бити доступна у књижарама у издању “Лагуне”.

Ријеч је о књизи за школарце од десет до 12 година, али и за мале ђаке узраста од седам до девет година.

Међутим, “Леро-краљ лептира” Моме Капора је књига и за младе и за одрасле. То је прича о Леру, чувеном мајстору који је правио најљепше лептир-машне у Београду у свом маленом дућану у близини раскрснице код Лондона.

Дошао је у престоницу као дјечак 1927. године из села Цепелице у Херцеговини, заљубљен у лептире са пашњака на којима је чувао овце, и седам пуних година радио као обућарски шегрт, сањајући да једног дана прави лептир-кравате.

Ово је прича о једном од вриједних и даровитих људи који су својим радом и вјештином уљепшавали живот у Београду, а такође и књига о ишчезлим лицима и догађајима из београдског живота са сјећањима на Херцеговину, коју велики мајстор Леро није никада заборавио.

Књигу о дјечаку који је био заљубљен у лептире, а касније и у лептир-машне, богато је илустровао сам Момо Капор, што ће читаоци моћи и да виде у овом “Лагунином” издању.

Према ријечима кћерке Моме Капора, Ане Капор у дјелу “Леро-краљ лептира” спомињу се Никола Пашић, Тин Ујевић, Иво Андрић и Јован Дучић.

- Они су дио романтичне биографије талентованог дечака из Херцеговине који је успео да оствари свој сан. “Леро-краљ лептира” је прича о човеку који је правио најлепше лептир-машне у Београду. У исто време ово је прича и о Херцеговини, о Београду, као и о занимљивим људима који су обележили то време - навела је Капорова у опису ове књиге.

О писцу

Момчило Момо Капор био је академски сликар и књижевник, рођен у Сарајеву 1937. године. Сликарство је дипломирао на Академији ликовних уметности у Београду. Објавио је романе и збирке прича који су преведени на више језика. Аутор је документарних филмова, телевизијских емисија, а по његовим сценаријима снимљени су филмови “Уна” и “Књига жалби”. Живио је и радио у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана