“Јутра са Леутара” Јована Дучића ново “Лагунино” издање: Спознаја истина и тријумф над слабостима
БЕОГРАД - “Манија свих људи је да усвајају туђа мерила и за свој сопствени живот. Права срећа човекова биће ако постигне своје ослобођење од других људи; а ослободити се, то је најпре одвојити своју судбину од пресије туђих примера, дајући свом животу печат своје сопствене природе и својих укуса.”
Записао је пјесник Јован Дучић у дјелу “Јутра са Леутара” које ће бити објављено у новом руху 2. октобра у издању “Лагуне”.
Јован Дучић се у својим есејима бавио животним феноменима, карактерима и емоцијама откривајући једноставне, али вриједне животне мудрости. Док говори о спокоју, родољубљу, мржњи и љубомори он описује и менталитет човјека са наших простора.
- У “Јутрима са Леутара” Јован Дучић објашњава различите појаве па и апстрактне појмове (мирноћу, мржњу, плес, љубомору, сујету, страх, разочарење, родољубље, карактер и уљудност) помоћу грчке и римске митологије, историјских догађаја, знаменитих личности и народних умотворина не би ли читаоцу били јасни и опипљиви - наведено је на “Лагунином” сајту о овој књизи.
Објаснили су да аутор наглашава колико је значајно свакодневно продубљивати своје знање, јер на тај начин спознајемо истину која води до слободе, то јест коначног тријумфа над слабостима.
- Дучић је свестан да је човек одвајкада саткан од добрих и лоших особина и ни у једном тренутку његова критика није злонамерна, већ пуна саосећања - навели су из “Лагуне”.
У “Јутрима са Леутара” Дучић је писао о љубомори, а записао је сљедеће: “Љубав и туга су нераздвојни, а нису нераздвојни љубав и радост. Стога је бол једино мерило љубави. Ако смо неколико пута у животу били заљубљени, а овакав је случај одиста свију људи од срца, онда се најдуже сећамо љубави која нам је највише бола нанела”.
Ријеч је о књизи за сва времена па ће читаоци који желе, било новим или првим читањем, да науче о животу, људима, али и о себи.
Прве збирке
Јован Дучић прву збирку пјесама објавио је у Мостару 1901. године у издању мостарске “Зоре”, затим другу у Београду 1908. године у издању Српске књижевне задруге. Писао је и у прози неколико литерарних есеја и студија о писцима, а једна од његових најзначајнијих књига је “Благо цара Радована”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
