Јово Чулић: Не журите у свијет одраслих, тамо је страшно досадно

Казао је то за “Глас Српске” књижевник Јово Чулић говорећи о новој антологији пјесама и прича о њима “Књига за уживање” која је намијењена најмлађим читаоцима. Издавачи овог дјела су “Мудро слово” из Бањалуке и Институт за дечју књижевност из Београда. Рецензент књиге је Предраг Бјелошевић, а насловну страну урадио је маестро Младен Анђелковић. Антологију су финансијски помогли Министарство културе Републике Србије и град Бањалука.

- Ово је књига која садржи сјајне пјесме великих аутора, познате наслове, строфе и стихове за сва времена. Ту су и неке мање познате пјесме које су аутори бирали, јер су им драге из разлога које нам овдје и откривају у оригиналним и интересантним причама. Због свега онога што се налази у овој књизи, искрен да будем, несумњиву подршку сам очекивао и од Министарства просвјете и културе РС, путем конкурса за суфинансирање издавачке дјелатности, међутим, она је изостала - додао је он.

ГЛАС: Како је дошло до стварања овог дјела и шта Вас је понукало да створите једну овакву књигу?

ЧУЛИЋ: Задњих десетак година читам углавном антологије, јер некако са њима читалац не може пуно да погријеши било да се ради о пјесмама, причама, драмским текстовима. Па сам тако претражујући електронски каталог Народне и универзитетске библиотеке РС угледао наслов који ми је привукао пажњу: “65 песника одговара: коју од својих песама највише волим и зашто? (антологија)”. “Ово би могло бити интересантно”, помислио сам. Књигу сам истог дана подигао и почео читати. Врло оскудно одштампана на јефтином папиру. На њој је све било блиједо и жалосно. Када сам погледао у садржај, техничка опремљеност књиге пала је у други план. Већином су ту били класици књижевности тадашње државе Мира Алечковић, Добриша Цесарић, Бранко Ћопић, Оскар Давичо, Владан Десница, Мак Диздар и многи други све до броја 65. Морам признати да за поједине пјеснике никада нисам чуо. За неке сам, пак, чуо али нисам имао прилике да их читам. Помислио сам како је вријеме најригорознији али, вјероватно, и најмјеродавнији судија међу судијама. Поред добро познатих пјесама било је ту и мање знаних до потпуно непознатих и то од великих поета, што је и давало чара овој књизи. Помислио сам како би било добро да и ми, савремени дјечији писци, учинимо исто, да иза нас остане нешто што ће некоме бити интересантно да прочита сада, али и за неколико десетина па и више година. Нешто само наше. Интимно. Нешто што нисмо имали прилике раније рећи. Мало сам се плашио помисли да кренем у ову авантуру, али у исто вријеме ме и узбуђивала помисао да нешто такво покренем.

ГЛАС: Ријеч је о антологији пјесама и прича о њима. О каквим причама је ријеч? Сматрате ли да ће најмлађа публика читајући занимљиве приче о пјесмама лакше усвајати и памтити поезију и ауторе који стварају ту поезију?

ЧУЛИЋ: Тако је, то је “цвјетник” најдражих пјесама савремених (живих) књижевних стваралаца за дјецу заступљених у књизи, врсних мајстора свог заната, са њиховим образложењима у виду прича зашто им је баш та пјесма постала најдража. Има ту свега, емотивних, смијешних, узбудљивих и филозофских прича, од неколико страница, али и од само двије реченице (Урош Петровић). Па се тако добило врло интересантно и оригинално штиво које је, по првим импресијама оних који су га читали, врло успјело. Тако да ће не само дјеци већ и одраслима бити занимљиво да прочитају како је нека пјесма настала или неку анегдоту везану за исту. И свакако да ће се тако лакше запамтити прочитано.

ГЛАС: Антологија обухвата 67 аутора, чиме сте се водили при избору аутора и са којих су све простора они?

ЧУЛИЋ: Антологија увијек има за циљ да постави неке књижевне стандарде, да нешто вреднује и то постави на одређено мјесто. У овом случају нису бирана дјела, већ аутори који су бирали, не најбоља, него своја најдража дјела. Тешко је у том смислу ову књигу назвати антологијом мада мислим да се ни са таквом формулацијом ове књиге није пуно погријешило. Наравно, руководио сам се тиме да се у књизи нађу све сами “одликаши” књижевности за дјецу. Било је тешко стати на 67 аутора, јер је остало још колегиница и колега, углавном млађе и средње генерације, који би имали шта овдје да кажу. Када сам почео да биљежим кога бих све могао да позовем од савремених пјесника за дјецу да учествује у креирању ове књиге, схватио сам да већину лично познајем. Све од Уроша Вошњака у Словенији па све до Наума Попеског у Македонији. Има ту пјесника из Хрватске, такође из Црне Горе, наравно из БиХ, а највише из Србије.

ГЛАС: Шта Вам је био главни циљ?

ЧУЛИЋ: Мени је првенствено био циљ да они најстарији међу нама, бардови књижевности за дјецу, прво уђу у књигу. Да забиљежимо њихову причу за живота, јер вријеме је немилосрдно. За ове млађе колеге надам се да ће бити нека друга издања ове књиге. Нажалост, био сам у праву. До сада су нас, по мом сазнању, напустили Миленко Ратковић, који и отвара ову књигу, Милован Данојлић, затим мој друг, писац и илустратор Пеђа Трајковић као и Мирослав Јовановић Тимотијев и Мирсад Бећирбашић са којима сам, такође, имао прилике да се упознам у Бару на “Старој маслини”, затим драга Стевка Козић Прерадовић и Панто Стевић, као и недавно преминули Рајко Лукач.

ГЛАС: Шта бисте поручили данашњој дјеци?

ЧУЛИЋ: Не журите да одрастете како бисте што прије дошли у свијет одраслих, тамо је страшно досадно. Останите са мном што дуже дјеца.

ГЛАС: Учествујете на бројним фестивалима књижевности за најмлађе читаоце. Јесу ли дјеца заинтересована за књигу и поезију? Како Вам то изгледа из прве руке, с обзиром на то да знамо колико је тешко поред интернета дијете привољети књизи и читању?

ЧУЛИЋ: Истина је да су на  фестивалима дјеца која и сама пишу па су самим тим и заинтересована и за књигу и читање, али мислим да су и поред тога, гледајући, како ви то рекосте “из прве руке”, дјеца ипак заинтересована за поезију. Наравно, ако им се предочи на њима пријемчив начин и сходно њиховом узрасту. Па и ако погледате штампану продукцију књижевности за дјецу, може се примијетити да она никада није била већа, што нам јасно говори о томе да интернет ипак није побиједио књигу. Књиге се још и даље купују и поклањају за рођендане.

Новитети

ГЛАС: На чему тренутно радите, можемо ли очекивати још нешто ново?

ЧУЛИЋ: Мени се чини да никада ништа ново не радим, већ да само преуређујем старе забиљешке. Правим скице за једно прозно дјело, спремам илустрације за већ готову књигу пјесама која стрпљиво чека на ред већ пар година, а ту је и превод књиге “Десет дечјих заповести” на словеначки и њемачки језик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.