Годишњица смрти Љубомира Ненадовића, једног од првих српских академика
БИЈЕЉИНА - Српски писац Љубомир Ненадовић /1826-1895/, члан Српске краљевске академије и један од првих српских књижевника у 19. вијеку са широким образовањем, чији су путописи знатно превазилазили литературу тог времена, умро је 2. фебруара 1895. године.
Од Доситеја Обрадовића прихватио је култ науке и разума, а од романтичара вјеру у људски прогрес.
Ненадовићева најпознатија дјела су путописи „Писма из Италије“, „Писма из Њемачке“, „Писма из Швајцарске“ и „О Црногорцима“ Његов отац је био чувени прота Матеја Ненадовић, а дјед кнез Алекса. Љубомир Ненадовић је завршио гимназију у Београду, а потом студије у Њемачкој на Универзитету у Хајделбергу.
Када се вратио, био је кратко професор Лицеја у Београду, те виши чиновник министарства и дипломата. Током 1860. године, био је министар просвјете и по положају предсједник Друштва српске словесности.
Неколико година је провео у Црној Гори, као гост кнеза Николе Петровића. Љубомир Ненадовић је био један од првих Срба који су се школовали у иностранству и започели рад на књижевности и међу првих 16 редовних чланова Српске краљевске академије, које је 1887. године именовао краљ Милан Обреновић.
Вриједност Ненадовићевог рада је више историјска, него умјетничка. Пишући лако и занимљиво, чистим и течним језиком, он је у своје вријеме био веома популаран и много читан. Ненадовић је био и један од првих српских планинара.
Издавао је и уређивао лист „Шумадинка“, у ком је 1850. године објавио чланак „Један дан из путовања мог по Србији 1845. године“. Осим на планинске врхове Србије и Црне Горе, попео се и на многе друге европске планине и о њима писао у својим главним дјелима. Као пензионер, Љубомир Ненадовић је живио у Ваљеву, све до смрти 1895. године, а сахрањен је у порти цркве у Бранковини.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
