Други том посвећен регионалним пјесницима стиже пред француску публику: Од феминизма и романтике до родољубиве поезије
БАЊАЛУКА - Други том “Нове БХЦС поезије” јесте назнака да је први добро прихваћен од стране француског читаоца. Први том је пре свега био нека врста опипавања непознатог терена за наше младе песнике. Сама идеја је начин да се у Француској објављује нешто друго са наших простора, а да није проза.
Ријечи су преводиоца и издавача Живка Влаховића, који живи и ради у Паризу, а који је за “Глас Српске” говорио о другом тому “Нове БХЦС поезије” која 15. септембра стиже пред француске читаоце у издању куће “Славитуде” коју води.
Додао је како и даље вјерује да у Француској поезија није толико еволуирала као у нашем региону, јер се много мање и промовише.
- Нисам видео ниједног песника који је тамо експлодирао попут Радмиле Петровић. А сећам се да ми је једном речено да се тираж од 300 примерака сматра једним нормалним тиражом. Дакле, у овом тренутку, поезија није у Француској нешто што наоко привлачи читаоце.
Међутим, ми смо ипак за први том имали одличне реакције и убрзо смо одлучили да припремимо други и трећи који планирамо. Важно је напоменути да је други том богатији за 25 песника за разлику од првог. Има их укупно 55 - објаснио је Влаховић.
Нагласио је да је овај други том важан и за преводиоце јер је 36 преводилаца учествовало у пројекту.
- Годинама сам говорио да постоји криза у превођењу и ипак смо некако успели да приволимо 36 преводилаца.
Неки од њих су већ почели да преводе друга дела за друге издаваче, док ће неки наставити са “Славитуде” - објаснио је он.
Испричао је да су првобитно организовали конкурс јер су жељели да им се јави што већи број аутора, али “Славитуде” није био тад довољно познат пјесницима.
- Изабрали смо десетак аутора и приметили многа друга имена. Вратили смо неколико песама из првог зборника, оне које су се највише допале француској публици. Ипак, не бих рекао да је било неких потешкоћа јер су преводиоци били на висини задатка. Чланови “Славитуде” који су бирали песнике били су на слатким мукама, дуго смо разговарали, анализирали песме и дошли до жељеног резултата - казао је Влаховић.
Истакао је да су пјесничку сцену пратили двије године, као и објављене и награђиване пјеснике, али су се потрудили и да открију још неафирмисане младе пјеснике попут Филипа Марковића у Хрватској или Нађе Парандиловић у Србији.
- Занимљиво је да неки песници још нису имали објављену књигу у тренутку кад смо их изабрали, као Марија Радић на пример која је касније објављена у “Архипелагу”. У одабиру смо избегавали да се држимо једног стила, хтели смо да прикажемо ширу слику, тако да ће читалац пронаћи феминизам, романтику, посткомунизам, трауме, тему егзила, родољубиву поезију - истакао је он.
Говорећи о изазовима преводилачког посла Влаховић је казао да преводити значи доносити одлуке у датом контексту.
- Зашто сам ја на пример одлучио да у песми Марка Ђорђевића славу преведем “слава” на француски док сам преводећи “Прелест” Филипа Грбића ставио нешто друго, вероватно јер сам сматрао да је у датом тренутку било боље тако и није могло другачије. Сваки преводилац има свој разлог, остаје само писцу да га прати и да му верује - закључио је Влаховић.
Најаве
Влаховић је истакао да у “Славитуде” до краја године излазе изабране пјесме Тина Ујевића, “Мало присуство” Александре Батинић и за крај по први пут у Француској, збирка пјесама Звонка Карановића.
- Идућа, 2024. година биће занимљива јер ћемо објавити пет-шест књига, међу којима и три млада перспективна аутора, Аида Цамовић, Сузана Џувер и Лазар Павловић. Тада ћемо започети и превод трећег тома “Нове БХЦС поезије”, чије ауторе још нисмо најавили - додао је он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
