Драгана Кнежевић, књижевница: Човјек мора да сања да би избјегао безнађе

Ријечи су књижевнице Драгане Кнежевић која је за “Глас Српске” говорила о рукопису “Слике од стакла” који је побиједио на конкурсу “Златна сова” Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево.

- У потрази за визијом, за оним што је племенито, лепо, за мудрошћу земаљског времена, за слободом, да замисле друштво најбоље од свих, у којем ће мржња, похлепа и злоба изумрети - то је та дубока вера, коју свет са својим ужасима никада неће успети да поколеба. То је оно због чега се увек враћамо уметности. Иако се без уметности не може живети, од уметности се никада није могло - додала је она.

ГЛАС: Како објашњавате наслов рукописа  “Слике од стакла”? Јесу ли то слике, можда из живота, које су лако ломљиве, које је потребно сачувати?

КНЕЖЕВИЋ: Одлично сте разумели. То ме радује. И више од тога, живот је трагање за том врхунском сликом, која је за свакога другачија. Трагање за нашом представом о животу, какав би могао, и морао бити. Свако улаже себе у то трагање до својих лимита, а резултат не буде увек какав смо хтели. Јер све су то слике од стакла. Крхке и ломљиве. И могу се разбити свакога трена, као бродови о хриди живота. И могу разбити нас. Наше је да трагамо, да их нађемо и остваримо. Или да знамо да смо се борили до краја.

ГЛАС: Пишете о јунакињи која је интелектуалац, писац и сликар. Како она успијева да једну умјетност претопи у другу и обрнуто?

КНЕЖЕВИЋ: Она има снове. Живот је за њу када имаш сан и када верујеш у њега. Она мисли да су снови важни и да човек без снова није ништа. Или без илузија, тих ситних варалица ума, што те као сићушне иглице голицају под прстима и наређују да кренеш ка њима, чак и када знаш да су звезде падалице. Њена васиона пламти сновима. Они су подстицај стварања сазвежђа. Без те магије снова, ако бисмо је одузели стварима, људима и догађајима, све би било само самоћа. А човек сам мора стварати магију да би избегао безнађа. Да не постане нихилиста који свему одриче лепоту и трајање. Она воли магију снова. То је магија стварања. Ту почиње уметност. У свакоме од нас је тај унутрашњи свет, који има потребу да се искаже. Снови су као и људи, наизглед слични, али никад исти, каже Сарамаго. Треба пуно самоће за то, да би се враћао сновима. Свако ко ствара то зна.

ГЛАС: Рукопис припада жанровима романа и путописа. О каквим то далеким предјелима пишете, доносе ли ти предјели смирај или инспирацију умјетничкој души?

КНЕЖЕВИЋ: Свет је толико велик, пребогат и препун знања, а ја сам дотакла само његов мали део. Привилегија је путовати и упознати се са њим. Видети мора, која су моја најснажнија инспирација, стајати пред непрегледним океаном. Пролазити градовима у којима би могао остати заувек. То пуни и саставља процепе наше душе као златне нити. Када је јапански шогун, негде у 15. веку, сломио омиљену шољу за чај, позвао је познатог занатлију да је поправи и овај је улио злато у пукотине оригиналних делова. То је илузија, техника кинтсуги, када се делови споје лепком и само завршни слој посут је прахом племенитих метала, али је резултат лепота, савршенство несавршености. Иза читаве јапанске филозофије ваби-саби крије се мисао о прихватању несавршенства живота и избора да искористимо оно најбоље што нам се пружа. Путовања су једна од могућности. После свих путовања можда схватиш да не мораш путовати да би нашао инспирацију. Инспирација је увек у теби.

ГЛАС: Како је на данашњој позорници бити жена писац и сликар?

КНЕЖЕВИЋ: Маргарет Јурсенар је ушла у историју као прва жена која је примљена у славну Француску академију наука и после 400 година срушила дискриминаторски однос према женама интелектуалкама. Њен пријем је подигао буру од које се тресла цела Француска. Али се догодила. Јер је неминовност. И свака подела на мушко и женско “царство” је завршена. Постоји само лично питање освајања слободе и права на избор, које је свакоме дато као највећа слобода. Ми смо наша дела, наше одлуке и избори, на позорници времена на којој живимо. Колико год имали велике снове, снажне жеље и племените намере, они се не рачунају. Можемо да очекујемо онолико колико уложимо у неки циљ. Можемо да се жалимо, међутим, ништа друго до нас самих није одговорно за наш живот. Свака наша одлука и радња су важне. Човек је тај који бира, дефинише и одређује. Волим Сартрову филозофију човека као нужно слободног бића.

ГЛАС: На чему тренутно радите, имате ли у плану нешто ново?

КНЕЖЕВИЋ: Пишем нови роман. “Златна сова” је мој велики замајац.

Награда

ГЛАС: Шта за Вас представља награда “Златна сова”?

КНЕЖЕВИЋ: Мени је “Златна сова” вредна и важна. Изложба је коначна верификација сликарског дела, излазак пред публику. Књижевна награда је врхунска верификација рукописа. При томе долази од институције која није од јуче, која обележава 30 година постојања. Књижевна награда “Златна сова” је нешто за шта се вреди борити. Уметност је одувек сматрана нечим ексклузивним и уметник има, и не желећи то, потребу да томе одговори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.