“Дневник о Чарнојевићу” Милоша Црњанског у новом руху: Срећа у природи, утјеха у небу
БАЊАЛУКА - “Јесен, и живот без смисла. Провео сам ноћ у затвору са неким Циганима. Вучем се по каванама. Седнем до прозора и загледам се у маглу и у румена, мокра, жута дрвета. Где је живот?”, почетак је “Дневника о Чарнојевићу” Милоша Црњанског који је први пут објављен 1921. године, а који током септембра стиже пред читаоце у новом “Лагунином” издању.
Ове ријечи на самом почетку романа су ријечи младог интелектуалца који се нашао у вртлогу Првог свјетског рата. У њему можемо препознати и самог Црњанског, јер је и он био учесник Великог рата. Наиме, када је убијен Франц Фердинанд Милош Црњански је био у Бечу. Ускоро је мобилисан у аустроугарску војску и послат на галицијски фронт да јуриша на Русе, гдје је и рањен. Тако да је од 1915. године боравио у ратној болници у Бечу. Све то је утицало на његов каснији књижевни рад.
“Дневник о Чарнојевићу” одбијен је у тадашњој штампи, односно Црњанском је предложено да издвоји пет табака из огромног рукописа. Тако је Црњански у хотелу “Париз” насумице бирао дијелове текста, а касније је Станислав Винавер испреметао поглавља и књига је тако објављена.
“Дневник о Чарнојевићу” је сплет размишљања главног јунака о животу. Иако текст о Чарнојевићу заузима најкраћи дио овог дјела, ту Црњански проговара о смислу човјековог живота и ту до изражаја долази основа поетике Милоша Црњанског односно “суматраизам”.
У образложењу о овом издању на “Лагунином” сајту је наведено да је “Дневник о Чарнојевићу” роман првенац Милоша Црњанског, те да се сматра првим експресионистичким романом у српској књижевности.
- Наставши из дневника који је временом добио романескну форму, ово лирско дело, актуелно и данас због иновативног стила приповедања, одабира тема и јединственог језичког израза, представља судбину човека уплетеног у бесмисао рата и трагедију коју носе разарање, болест и смрт - наведено је у образложењу.
Приповједач је Петар Рајић који прича једну причу у којој не постоји јасно оформљен наративни ток.
- У подземним рововима, међу рањеницима и погинулима, младалачке илузије и предратни идеали главног јунака урушавају се пред неминовношћу ништавила. Под налетом немилосрдне стварности, која је поништила прошлост и будућност, моралне и религијске норме, Петар Рајић се отискује из овог света проналазећи прибежиште у суматраистичком егзистенцијалном идеалу - назначено је у најави овог романа, гдје је додат и познат дио приче, а то је да се Петар Рајић враћа из санаторијума са схватањем да је срећа у природи, утјеха у небу и са одлуком да ће смрт дочекати смијешећи се.
“Дневник о Чарнојевићу” је један од најважнијих романа, како у опусу Милоша Црњанског, тако и у цјелокупној српској књижевности.
О Писцу
Милош Црњански рођен је 26. октобра 1893. године у Црнограду у Мађарској. Године 1913. уписао је студије медицине у Бечу које никада није завршио. Прву пјесму “Судба” објавио је у сомборском дјечијем листу “Голуб” 1908. године, а 1912. у сарајевској “Босанској вили” штампана је његова пјесма “У почетку беше сјај”. Нека од његових најпознатијих дјела су “Лирика Итаке”, “Суматра”, “Сеобе”, те “Роман о Лондону” и други.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
