Дара Секулић: Сва дјеца су жељела да додирну Ћопића
Бањалука - Сви велики писци имају исту судбину, живе у једном времену у којем их читава нација слави и живи са њиховим именом. Многи политичари, научници, предсједници и економисти буду заборављени, али писац не, јер чим живи његова књига, живи и он.
Истиче ово велика пјесникиња Дара Секулић и додаје да људи који се баве неким другим пословима не би смјели заборавити оне који заједници чине добро.
- Добар писац свакоме је потребан и драг. Добар и поштен човјек не може тако лако да се продаје и ја сам од тога бјежала, у свим друштвеним системима била сам своја личност - каже истакнута пјесникиња.
Секулићева је у четвртак, поводом обиљежавања стогодишњице од рођења Бранка Ћопића, одржала књижевно вече у Галерији Академије наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци. Она је том приликом говорила стихове о великом писцу, животу, нашој судбини и култури.
Вече је започела стиховима Ћопићеве пјесме "Сељачка торба", која је и била њен први сусрет са овим именом. Да упозна Ћопића добила је прилику 1956. године у Сарајеву, а након тога имала је срећу да ради и дружи се са њим.
- Божанствено је колико су га дјеца вољела. Сви су жељели да му приђу, да га додирну, а он се бранио, називајући их напастима и молећи ме да га одбраним - прича кроз смијех и уз сјету Дара.
Према њеним ријечима, још док су радили заједно у "Малим новинама" Бранко је био потиштен и депресиван. Истиче да су они, као и бројне претходне, али и будуће генерације, живјели у времену гдје су се догађале страховите, грозне и геноцидне промјене.
- Ко зна колико живимо у тим временима. Отимали смо им се и чували што је наше, али смо свему томе и припадали на неки начин и та нас је судбина обиљежила. Дали смо себе временима која нису наша, присилно смо живјели тај живот - наводи Секулићева.
Чаробница стихова истиче да је пријатеља сачувала у бројним пјесмама, између осталих и у својој посљедњој пјесми "Коло", чије је стихове такође казивала у Галерији, која је до посљедњег мјеста била испуњена љубитељима непролазних стихова.
Осим збирке "Одбачене пјесме", коју тренутно издваја као најдражу, Секулићева каже да јој је срцу нарочито драга и књига "Касни дани".
- У тој књизи је мој млађи син Владимир. Она је јединствена, јер сам му ја давала своје рукописе, а он је исправљао моје грешке и поправљао пјесме - открива пјесникиња, која је добитник бројних значајних награда.
Књига за дјецу
Дара Секулић издваја као значајну и једну књигу за дјецу "Ријеч се игра", коју је радила на основу Вујаклијиног рјечника страних ријечи.
- У ствари сам је писала за моју унуку која није хтјела да једе. Напишем на папир нешто, залијепим на зид и не дозвољавам јој да види шта је док не поједе и тако је настало тих тридесетак пјесама за дјецу - наводи Секулићева и додаје да се заправо играла пишући ту књигу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
