Читаоци на “Гласовом” Сајму књиге класике купују из навике

Љубитељи књижевности претходних дана бирали су неке од најбољих наслова на разноврсним штандовима овогодишњег сајма књиге, а сви књигољупци моћи ће до сутра да уживају у правом царству књига.  

Штандови издавача на овогодишњој смотри писане ријечи испуњени су занимљивом литературом од књига посвећених науци, филозофији, религији, психологији и историји, па до класичне и савремене књижевности. Посјете средњошколаца и основаца јесу оно што даје посебну чар смотрама као што је сајам књига.

Своја омиљена издања читаоци могу пронаћи по цијенама уз попусте од 15 до 70 одсто.

Из издавачке куће “Лагуна” за “Глас Српске” казали су да су задовољни продајом, те да су најпопуларнији и најпродаванији класици свјетске књижевности и то Достојевски и Булгаков.

- Класике људи купују по навици. Међутим, купују се и наслови наших домаћих писаца, а најтраженија је књига “Семпер идем” Ђорђа Лебовића, као и дјела Дејана Тиага Станковића, Мирјане Бобић Мојсиловић и Јелене Бачић Алимпић - додали су из “Лагуне”.

Издавачка кућа “Бук” једна је од утемељивача “Гласовог” сајма књиге, а према ријечима Љубинка Осослије, њихова издања овдје су, већ традиционално, заступљена већ 28 година.

- У продукцији увек имамо нешто ново. Урадили смо треће издање књиге “Љубав у Витенбургу” роман Здравка Стојановића по којој ће се радити филм и серија. Када говоримо о популарности важно је рећи да су међу најпродаванијим све књиге Љиљане Хабјановић Ђуровић, а ми смо једини на сајму који имамо сва њена дела.  Уз њена дела продаје се и “Књига о Милутину” Данка Поповића која је ушла у лектиру. Свакако ту су и наши проверени класици “Горски вијенац” П. П. Његоша, “Нечиста крв” Боре Станковића, али и светски и то првенствено Шекспир, Достојевски и Булгаков - објаснио је Осослиа.

Говорећи о сталној популарности свјетских класика казао је да та дјела имају немјерљиву вриједност.

- Професор српског језика у средњој школи саветовао ми је да обавезно прочитам класике тада, али и онда кад завршим студије и постанем свој човек, па и кад одем у пензију да им се вратим. И сваки пут ћете другачије да доживите те ликове и та дела, јер она никад не могу да изгубе величину - казао је Осослија.

Обилазећи штандове примијетили смо да малишани застају испред штанда бањалучке “Арт сцене” те да најчешће траже “Јежеву кућицу” Бранка Ћопића. Да је управо то најтраженија књига, потврдила нам је Адриана Модрушан испред ове издавачке куће.

-”Јежева кућица” не излази из моде, траже је и они најмлађи, али и они старији читаоци. То је зато што сваки пут кад је читамо изнова доживимо је другачије и присније. Мислим да старији купују “Јежеву кућицу” баш због носталгије. Просто, када је угледају на нашем штанду сви се одушеве. Генерално, Ћопића сви воле, купују и траже - казала је Модрушанова.

Нагласила је да је позитивно изненађена тиме колико дјеца купују књиге с обзиром на то да живимо у дигиталном добу.

- Ове године представили смо лектире за основну школу од другог до шестог разреда, а у понуди су и књиге за узраст од седмог до деветог разреда и то по акцијској цијени од 2 КМ.  Примјетно је да дјечаци много воле хајдуке и митолошка бића па су међу најпродаванијим дјелима приче о Марку Краљевићу, “Хајдук Станко”, те “Грчки митови” - испричала је Модрушанова.

На “Гласовом” сајму књиге своја издања представила је и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске гдје највећа заинтересованост влада за “Стриповијетке Петра Кочића” као и претходних година.

- Новина је што ове године ове стриповијетке имамо на грчком и руском језику. Поред њих најпродаванија књига је “Моје књиге” Ранка Рисојевића, али и “Ђе је мама” Петра Кочића”- рекла је Ивана Јованић из НУБРС.

Важно је напоменути да се основци и средњошколци највише заустављају на штанду Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, а како нам је казала извршни директор за издавачку дјелатност Весна Суботић најбоље се продају уџбеници и лектире.

- Поред тога тражена је и књига добитника “Златне сове” односно роман “Сјећања”, а када је ријеч о дјечијој лектири најтраженија је “Чаробњак из сумраковца” Радисава Милића која је ове године овјенчана наградом “Гомионица”- рекла је Суботићева.

На штанду Завода за уџбенике и наставна средства попусти су од 70, 50 и 20 одсто.

На заједничком штанду Министарства културе Републике Србије обједињени су издавачи из Удружења професионалних издавача Србије и Удружења издавача и књижара Србије, међу којима су  “Архипелаг”, “Геопоетика”, “Академска књига” и други, а на овом штанду су нам потврдили да су руски писци, класици свјетске књижевности ипак најтраженији.

- Читаоци највише траже “Браћу Карамазове”, “Злочин и казну” и “Идиота”, али и Чеховљева дјела - навели су на овом штанду.

За штандом Министарства културе Републике Србије испред куће “Мали принц” Дејана Јанковић нам је казала да дјеца највише купују књиге вицева, бајке, те енциклопедије.

Како нам је казала, гужва буде на штанду на којем је избор књига по цијени од 5 КМ гдје људи највише застају, бирају и купују.

Сајам књиге у Спортској дворани “Борик” отворен је до сутра навече.

Викенд

У оквиру “Гласовог” сајма књиге током викенда одржано је неколико занимљивих књижевних промоција које су изазвале велико занимање посјетилаца.

Нажалост, промоција дјела једне од најчитанијих ауторки на српском језику Љиљане Хабјановић Ђуровић у суботу је отказана због болести књижевнице, али су зато у организацији “Удружења књижевника РС” одржане промоције збирке поезије “Сушти” аутора Жељка Аврића, романа “Гроб Давидов” писца Горана Шауле и “Летња врева са вилом Сунчицом” Жељке Радојчић. У недјељу је књижевник Мирко Вуковић представио свој роман “Шипак из Пребиловаца”, док је писац и публициста Видосав Ђурђевић представио антологију “Змијањски писци-Кочићеви сљедбеници” приређену у сарадњи са Гроздом Регодић. За данас су заказане промоције збирки поезије “Коловрат”, аутора Славка Кокића и “Чувари истине”, ауторке Славе Станојевић, те књига “Вратићу небо гдје је било” и “На свету Петку Трнову”, ауторке Саве Гуслов Марчета те промоција радова Филолошког факултета “Слависти, персоналије 100 најзначајнијих слависта”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.