Брбљива прича с улица Њујорка: Ново издање романа “Сва сирочад Бруклина” Џонатана Литема

Овај роман својевремено је проглашен за књигу године у Америци од стране критике, али је добио и награду “Златни бодеж” од Удружење писаца криминалистичких романа 1999. године. У посвећеном преводу Ота Олтвањија, који је више него добро ухватио нервозни језик Литемових романа, “Сва сирочад Бруклина” представљају одличан увид у рад аутора који своје писање ствара на недефинисаној граници између жанровске и академске књижевности. Одбијајући да поштују било које правило, класификацију и закон по којем би, наводно требало писати ову или ону врсту књижевности, он пише вођен само својим талентом и интересовањима, стварајући узбудљиву и напету литературу коју није лако ни читати, а камоли класификовати у књижевне одјељке.

У књизи “Сва сирочад Бруклина” Литем се бави варијацијом на класични криминалистички роман, али, иако полази од канона тзв. “тврдокуваног” кримића, он своје дјело води на сасвим нов и оригиналан начин, директно уводећи детективски роман у атмосферу и укус модерног доба и ствари које неповратно нестају.

- У свим мојим књигама нешто недостаје. Језик је нестао, или је неко нестао, или је сјећање нестало. Очигледно је Лајонел лик с којим се највише поистовјећујем. Овај роман стоји изван мене и то је једини који ме не треба, никад није - рекао је Литем.

Његови јунаци се за разлику од Чендлерових, Хеметових или Томпсонових крећу кроз улице којима одјекује хип-хоп или Принс, “брза храна” замијенила је скупе ресторане, криминалце старог кова замјењују модерне технолошке корпорације, а елегантно-груби стил циничних детектива замијењен је неуротичним понашањем ситних уличара...

Главни јунак Лајонел Есрог једно је од многобројне сирочади одрасле у бруклинском Дому за дјечаке светог Винсента. Још док је био дијете локални ситни криминалац Френк Мина приучио га је да, заједно с друговима из дома, за њега обавља ситне уличне послове. Мина води квазидетективску агенцију, а дјечаци с временом постају “његови људи”, односно “детективи”. Једног дана њихов заштитник и газда приликом мистериозне посјете некој врсти полурелигиозне зен-организације мучки је убијен и Лајонел, вођен сопственим кодексом одговорности према заштитнику заиста ће морати да постане детектив. Литемов језик, стил писања, приповједачки ритам, карактеризација ликова, осјећај за суспенс... у сваком погледу огроман су корак даље унутар, условно речено, крими жанра.

Главни јунак Лајонел не само да је сироче и ситни потрчко криминалца него и болује од Туретовог синдрома, опсесивно-компулсивног поремећаја о којем се и данас мало зна. Па замислите детектива који води истрагу, опсесивно додирујући саговорнике, често неконтролисано брбља псовке или у ситуацији опасној за живот ухвати га манија за бројањем свега што га окружује. Тотална разградња, како жанра тако и језика која колико год на прву руку дјелује заморно и тешко полако, али неизбјежно увлачи читаоца у бизарно функционисање истраге Литемовог јунака кроз прљаве тајне Бруклина”.

Сам роман објављен је на српском језику у издању библиотеке “Самиздат” радија Б92 2003. године, али у скромном тиражу, чији су примјерци данас права ријеткост на тржишту. “Лагунино” издање биће објављено током маја.

Филм

Глумац и редатељ Едвард Нортон стекао је филмска права готово одмах након што је књига објављена, али продукција је почела тек у фебруару 2018. године.

Нортон је написао, продуцирао, режирао и глумио заједно с Вилемом Дафоом, Брусом Вилисом и Алеком Болдвином. Филм се битно разликује од књиге, прича је из савременог доба пребачена у педесете уз врло буквалне интерпретације ноар ликова. Филм је имао свјетску премијеру 30. августа 2019, али није био успјешан на благајнама, иако је имао солидне критике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.