Бећковићева и Држићева дјела дио новог кола у оквиру едиције Десет векова српске књижевности

Миланка Митрић
Бећковићева и Држићева дјела дио новог кола у оквиру едиције Десет векова српске књижевности

БЕОГРАД - У оквиру антологијске едиције Десет векова српске књижевности Издавачког цента Матице српске објављено је десет нових наслова и укупно једанаест књига.

Књиге су приредили Злата Бојовић, Горан Максимовић, Александар Пејчић, Биљана Мичић, Марија Благојевић, Радивоје Микић, Миливој Ненин, Бојана Поповић и Јован Делић.

Покретач и главни уредник едиције академик Миро Вуксановић објаснио је да је намјера стварања ове едиције да читаоцима прикаже развој српске књижевности према новим сазнањима и да прикаже континуитет писане ријечи од дванаестог вијека до данашњих дана, од усмене, преко житијске књижевности до савремених књижевних жанрова.

- Реч је о послу који има национални значај. То је највећи такав подухват у српској издавачкој делатности. Објављивање првих сто књига у десет година јесте велики успех издавача где се сви послови обављају хонорарно - навео је је Вуксановић.

Он је нагласио да су у антологији заступљени писци чија дјела обиљежавају вријеме у којем су настале, без разлике на којем облику и на којем нарјечју српског језика су написане или на подручју било које земље у којој су Срби живјели или сада живе.

Једанаесто коло обухвата све драме Марина Држића, антологију грађанске поезије Марије Клеут, приповијетке, романе и друге прозне облике Милутина Ускоковића, Вељка Милићевића, Григорија Божовића и Драгослава Михаиловића (двије књиге), пјесме, поеме, драме и есеје Милутина Бојића, Тодора Манојловића, Десимира Благојевића и Матије Бећковића, као и студију Станислава Винавера о Лази Костићу.

Како је Вуксановић нагласио, главни циљеви антологије су књижевни, лексички, културолошки и образовни. Свако дјело је важно и настанак сваког дјела повезан је са оним што му је претходило.

- Тако бива и када ново потире оно што је настало раније. И опозициони однос показује прожимање различитих појава. То правило једнако важи и за књижевни и за језички израз. Језик је основа књижевне уметности. Зато је значајно да се у истом низу објављују књиге које су написане предвуковским облицима српског језика и књиге новије српске књижевности чији је Вук оснивач - додао је Вуксановић.

Књиге у едицији Десет векова српске књижевности су објављене у тврдом повезу, са златотиском, а едиција је прошле године награђена Наградом за издавачки подухват Сајма књига у Београду. Добитник је награде “Григорије Визаровић” и других признања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана