Антологија “Исусов син” Дениса Џонсона објављена на српском језику
БАЊАЛУКА - Збирка прича Дениса Џонсона “Исусов син”, која се сад већ сврстава у ред модерних класика америчке књижевности, добила је превод на српски језик у издању бањалучког “Имприматура”.
Књига Дениса Џонсона читаоцима доноси приче о америчким одметницима и луталицама, о халуцинацијама и блаженству, о зависности, неуспјеху и искупљењу. У питању је модерна хроника хаотичног и необузданог свијета зависника и изгубљених душа, насилног и неуређеног пејзажа, који обухвата све екстреме америчке културе или по ријечима самог аутора испитивање палог свијета.
- Оно о чему пишем, јесте дилема живљења у палом свијету и пропитивања зашто је то тако ако би већ требало да Бог постоји - говорио је Џонсон.
Писање Дениса Џонсона је директно и динамично, немилосрдно и искрено, повремено неухватљивог ритма, али истовремено поетично, увјерљиво и аутентично.
- Бог у којег желим да вјерујем има глас и смисао за хумор Дениса Џонсона - написао је књижевник Џонатан Френзен, док је “Њујорк тајмс” написао да је Џонсонов универзум један је од оних којим управљају зависност, пакост, вјера и неизвјесност. То је мјесто гдје покушаји спасења остају изразито привремени и гдје непостојана наративна архитектура истовремено одражава и хришћанске и патолошке црте ума.
Џонсон (1949-2017), амерички књижевник који се два пута нашао у ужем избору за “Пулицерову” награду за књижевно дјело и добитник је Националне књижевне награде за роман “Дрво дима” (2007). Познат је по романима и кратким причама посвећеним ликовима с дна друштвене љествице, маргинализованим и одбаченим - наркоманима, луталицама, алкохоличарима, душевним болесницима, насилницима. Џонсонов најуспјешнији роман освојио је Националну књижевну награду за фикцију. Његови остали романи су “Анђели” (1983), “Фискадоро” (1985), “Звијезде у подне” (1986), “Реанимација објешеног човјека” (1991), “Већ мртав: калифорнијска готика” (1997), “Име свијета” (2000), “Нико се не помјера” (2009), “Воз снови” (2011) и “Чудовишта која се смију” (2014). Његово писање, истовремено сведено и екстатично, динамичног ритма и испуњено кратким реченицама засновано је на личним искуствима, али и на традицији великих америчких књижевника попут Ернеста Хемингвеја или Рејмонда Карвера. Књига је објављена у преводу Андреје С. Глушчевић.
Правила
Сам Џонсон је водио буран живот, имао је три брака иза себе те дугогодишњу борбу с алкохолом и наркотицима.
Имао је три једноставна правила писања: “Пишите голи. То значи писати оно што никада не бисте рекли. Пишите крвљу. Као да је мастило толико драгоцјено да га не можете потрошити. Пишите у егзилу, као да се никада више нећете вратити кући и морате се позвати на сваки детаљ”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
