Александра Чворовић за “Глас”: Рецепт за бијег у Недођију

Рекла је ово за “Глас Српске” Александра Чворовић, књижевница,  објашњавајући како је збирка “Пјесмојед” на неки начин сама себи пронашла пут између других рукописа, насталих у овом дијелу каријере, уз малу помоћ породичних снага на комплетној реализацији. Списатељица истиче да је све остало било ствар договора у неколико ријечи и да је “Пјесмојед” муњевито био пред читаоцима.

- “Пјесмојед” их је освојио на прву, рукопис је већ био илустрован од стране моје ћерке Анабеле Почић, преломљен и спреман за штампу у нашој кућној радиности, тако да је изашао врло брзо, један разговор и пут у штампарију - рекла је Чворовићева.

ГЛАС: Да разјаснимо. Ко је, шта је и шта хоће Пјесмојед, то страшно биће којем књига дугује наслов и инспирацију. Откуда је стигао и како га се можемо ријешити?

ЧВОРОВИЋ: Пјесмојед је једно слатко љубичасто створење, које се ноћу увлачи у снове мале дјеце, гдје поједе све пјесмице које су они научили у вртићу и школи. Један дјечак је одлучио да га улови. А шта је даље било, прочитајте у књизи. Књига се може наћи у књижарама “Култура”, књижарама Завода за уџбенике и наставна средства и, наравно, на продајним мјестима “Бесједе”.

ГЛАС: Збирка је подијељена у два дијела, један поетски “Римоване авантуре” и други “Пјесме скочице и скочиванке”, назовимо га интерактивнији, у којем читаоце увлачите у свијет поезије кроз игру и рјешавање одређених задатака. Због чега сте прибјегли овој директнијој комуникацији са читаоцима, додатно функционалнијој  због једнако маштовитих илустрација којима је књига украшена?

ЧВОРОВИЋ: Жељела сам да напишем вишенамјенску књигу за млађу дјецу, у којој је све испреплетено и која може да их: разговори, разигра, разоноди и размашта.  Тако је настао “Пјесмојед” у којем дјеца уживају у римованим причама које ће их забавити, затим путују кроз други дио који их учи емпатији, глуми, рецитацији, бољем изговору, а све то је повод за инспирацију и игру.

ГЛАС: Књига је пред публиком, живи свој живот и прави прве кораке. Какве су прве реакције и какви су планови у вези са њеном промоцијом у наредном периоду?

ЧВОРОВИЋ: Реакције су врло позитивне, а позиви стижу са свих страна. Прво нам долази Сајам књиге Бањалука 2024, “Пјесмојед” ће бити представљен сутра (19. септембар) у 12 часова, дјечица су добродошла (3 - 8 година). Имам одличну сарадњу са Дјечијим позориштем,  које чини феноменалан тим људи, имамо више сјајних планова, од којих је први  учешће “Пјесмоједа” на Међународном фестивалу  позоришта за дјецу у октобру,  у виду радионица. Даље ме чекају Сарајевски дани поезије, Сајам књига у Београду, гостовање у појединачним вртићима и школама и тако даље.

ГЛАС: Пишете дуго, не објављујете превише често. Да ли сте од оних књижевника који “сијеку и мјере” сваку ријеч три пута или спољне околности обликују Вашу издавачку продуктивност?

ЧВОРОВИЋ: Има свега помало, ја сам свестрана и презаузета особа. Имам много започетих рукописа. Прије годину и по, када сам по други пут у животу водила битку са опаком болешћу, уплашила сам се да ће све те књиге остати необјављене. Искористила сам боловање да завршим три: “Пјесмоједа”, “Звјездану и вукодлака” (обје за дјецу) и књигу пјесама за одрасле “Вуковила”. Као што видите, једна по једна налазе свој пут.

ГЛАС: Осим “Пјесмоједа”, Ваша књига бајки у рукопису “Звјездана и вукодлак” добила је награду Дринских књижевних сусрета у категорији књиге за дјецу. У питању је не баш типичан приступ бајкама у занимљивој комбинацији митологије, благог хорора, древних предања и модерне фантастичне приче. Шта Вас је подстакло на ову атипичну комбинацију?

ЧВОРОВИЋ: Као што рекох, борба са канцером је била окидач. Страх да нећу дочекати унуке натјерао ме је да им оставим нешто као легат. Требале су ми бајке које ће их учити, тјешити, водити кроз живот, обасјати праве вриједности, психолошке поруке, пренијети им сву доброту и љубав коју осјећам. Улила сам у те бајке све што сам вољела као дијете у нади да ћу тако дотаћи мале душе мојих потомака, а уједно тјешити моје ћерке када ме не буде. Ако је нешто добро за моје потомке, биће добро свој дјеци свијета. Чланови жирија су сврстали овај рукопис међу најбоље и додијелили му једну од награда осмих Дринских књижевних сусрета у Зворнику, тако да ће књига ускоро изаћи у издању “АС оглас” издаваштва.

ГЛАС: Иако је Ваша дјечија литература одрастала заједно с Вама, с друге стране, у оном “одраслијем” сегменту писања не оглашавате се често иако сте имали врло запажене резултате и реакције читалаца. Колико је тешко помирити ова два пола писања у једној књижевници и да ли један од њих мора трпјети због другог?

ЧВОРОВИЋ: Уживала сам писати књиге за одрасле док нисам открила радост писања за дјецу. Бијег у чаробни свијет дјечијих књига је моја Недођија у којој одмарам душу. Кренуло је од сјајно прихваћене модерне бајке “Украла ме Шумбаба!”, гдје сам осјетила  велико задовољство и мотивацију у дјечијој рецепцији мојих дјела. Но, спремам и нове рукописе за одрасле, “Вуковила” је озбиљно пјесничко дјело. 

ГЛАС: Генерално, гдје данас видите књижевну сцену у Републици Српској? Дјелује да се профилише једна нова генерација јако занимљивих писаца, али и њихових читалаца, која не жели да робује традицији, али која и не трчи претјерано за трендовским друштвеним експериментима у литератури, већ свако на свој начин профилише сопствени израз?

ЧВОРОВИЋ: Сагласна сам са тим што сте рекли, ситуација се поправља, све више простора заузимају писци који иду у корак са временом и који нуде штиво за које је читалачка јавност заинтересована. Велики је изазов не подлећи притисцима трендова, а бити довољно оригиналан да вас прихвате. Никад нисам припадала традиционалним нити политички ангажованим струјама писања, самим тим цијеним рад колега који су сличних ставова. 

Литература

ГЛАС: Када помињемо дјецу и литературу за њих, живимо у времену када се издаје много књига намијењених публици млађег узраста, али дјелује и да су критеријуми прилично помјерени, да не говоримо о одсуству критичке ријечи или педагошке контроле (нецензуре) над том области издаваштва.

ЧВОРОВИЋ: Хиперпродукција издаваштва и комерцијалност тржишта дјечије литературе срозава критеријуме. У недостатку здраве цензуре родитељи морају бити први филтер, а сви ми остали (учитељи, професори, новинари, библиотекари) морамо преузети одговорност за избор и препоруку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.