Александра Чворовић, књижевница, за “Глас Српске”: Писање за дјецу слобода и разиграност

Казала је ово у разговору за “Глас Српске” бањалучка књижевница Александра Чворовић, говорећи о дјелу “Украла ме Шумбаба”, које је већ неколико година актуелно и вољено међу најмлађим читаоцима. Дјело ће, за све мале читаоце који се још нису сусрели с њим, бити промовисано и на “Гласовом” Сајму књиге 8. септембра у 11 часова.

- Чудно је колико је дјеца заволе, вежу се за ликове и читају нешто изнова, више пута. Моја намјера је била да им понудим причу у којој се мијеша њихова позната реалност са ликовима из чудесног свијета, кроз коју могу да развију одговорност за своје поступке и боље разумију односе са другима - додала је Чворовићева.

ГЛАС: Колико сте задовољни пријемом књиге и реакцијама најмлађих читалаца?

ЧВОРОВИЋ: Одушевљена сам дјечијим реакцијама, питањима која ми постављају, њиховим самопреиспитивањем. Прије неколико дана сам у Библиотеци за слијепе и слабовиде снимила звучно издање, тако да је сада приступачна и за слушање. Наравно, слиједи још промоција.

ГЛАС: Колико је у овом времену лако или тешко стварати књижевност за дјецу и створити приче које ће да их заинтересују?

ЧВОРОВИЋ: Писати за дјецу изгледа лако, но то је у суштини један тежак посао. Ваше унутрашње дијете мора бити слободно, маштовито и разиграно. Увијек крећем од питања зашто би они требало да чују ту причу. Након тога одлучујем којој старосној категорији пишем, затим тражим њима блиске идеје, стварам живописне ликове са којима ће се лако идентификовати. Важно је и како им се то презентује, волим динамично да читам: глумим, мијењам гласове, правим звучне ефекте. Дешавало се да дјеца којој нико није читао књиге мене слушају широм отворених очију.

ГЛАС: Када говоримо о књижевности и писању за најмлађе, колико су за развој љубави према њој (осим редовног школовања) важни фестивали књижевности и сајмови књига? Шта мислите да би требало побољшати или мијењати у том погледу?

ЧВОРОВИЋ: Књижевни фестивали и сајмови књига су одличан начин да дјеца дођу до нових и занимљивих издања, да упознају дјечије писце и да се друже са њима, да књига буде асоцијација на добре успомене и доживљаје. Наравно, све мора бити прилагођено дјеци, организовани доласци, пријатан амбијент прилагођен њиховом укусу, могућност интерактивног учествовања. Ту заиста има много простора за рад.

ГЛАС: На фестивалу књижевности “Императив” водили сте радионицу писања бајки “Бајковница”. Колико је инспиративан рад са дјецом у том смислу и колико је користан за развој маште и креативности уопште? Да ли је потребно више таквих радионица?

ЧВОРОВИЋ: Уживала сам водећи “Бајковницу” на “Императиву”, имала сам сјајну групу малишана који су дошли да пишу бајке. Добро смо искористили вријеме: играли смо се, разговарали, учили, смијали се и правили мождане олује. Има већ двадесетак година како организујем различите радионице за дјецу у оквиру Дјечије библиотеке у којој радим. До сада сам водила креативно писање, драмску радионицу, савјетовање тинејџера, читање бајки, радионицу за предшколце. Имам богато искуство и много начина да их заинтересујем, а свега тога не би било да заиста не уживам радећи такве ствари.

Новитети

ГЛАС: Да ли тренутно припремате нешто ново?

ЧВОРОВИЋ: Управо сам завршила збирку пјесама на којој сам радила годинама, а поред тога написала сам и књигу пјесама за дјецу млађег узраста. Паралелно сам радила и на новој књизи бајки, која сад већ поприма свој коначан облик. Имам много идеја, а мало слободног времена. Радим на неколико пројеката истовремено, па ме то додатно успорава, то је један од разлога што не објављујем књиге често. Наравно, дође и вријеме убирања плодова, као сада, када је у исто вријеме готово неколико рукописа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.