Завршава се емитовање култне крими-серије “Плава крв”: Не вјерујете полицајцу без бркова

Након одобрења обнове за 14. сезону постала је друга на листи најдужих серија које се емитују на каналу ЦБС, а и испред ње је само крими-сага “Морнарички истражитељи” која је недавно обезбиједила 21. сезону. И колико год ово дјеловало импресивно, посебно у ери стриминга, када серије нестају преко ноћи након најмањег пада рејтинга, иза овог успјеха серије, која је кренула без велике помпе и коју нису пратили хвалоспјеви критике попут неких других серија, стоји врхунски рад цијеле екипе, од сценариста до глумаца, те дубока посвећеност свом занату, чиме је купљена вјерност публике, која је годинама одржавала “Плаву крв” у животу у врло јакој конкуренцији. “Плаву крв” (Blue Bloods) креирао је породични сценаристички тандем који чине супружници Робин Грин и Мичел Берџес, а радња прати породицу Реган, чији су чланови генерацијама радили и још раде у њујоршкој полицији. Главни лик је уједно и главни начелник њујоршке полиције Френк Реган (Том Селек), ратни ветеран, који користи своје специфичне тактике у рјешавању различитих случајева. Он је већ дуже вријеме удовац. Његов средњи син, такође полицајац Џо, изгубио је живот на дужности, због чега је Френк заштитнички настројен према старијем сину и детективу Денију (Дони Волберг), ћерки и замјеници државног тужиоца Ерин (Бриџет Мојнахан) и најмлађем сину, новопеченом уличном полицајцу Џејмију (Вил Естес). Наравно, не треба помињати и да је Френков отац Хенри (Лен Кароу) такође био полицајац са високим чином и статусом у полицији Њујорка, а ту су и дјеца, супруге, рођаци и колеге који гравитирају око породице. Реганови су ирско-америчка католичка породица, са генерацијском традицијом у снагама закона и која се окупља на недјељној вечери сваке седмице, а управо су ове вечере срце сваке епизоде око којег се плету породични и полицијски односи, који су код Реганових постављени са врло магловитим границама.

Гринова и Берџерс, који су пекли занат радећи у екипи “Сопраноса”, своје искуство с оне стране закона преточили су у писање свог пројекта, мудро схвативши да је у овом жанру све добро познато што се тиче правила жанра, али то не значи да занимљивим ликовима и њиховим породично-пословним односима унутар полицијског заната не можете направити аутентичну причу. Јасно је да, кад имате службу која је главни инструмент државне моћи и силе, није тешко силу употријебити на погрешан начин, а кад се служба преноси генерацијски, ризик је наравно далеко већи. Иако се “Плава крв” на одређени начин бави глорификацијом полицијског посла, она, за разлику од доброг дијела конкуренције, није бјежала од чињенице да су њене снаге пуне “трулих кромпира” и да је граница између криминала и полиције крајње ломљива категорија, дајући кроз њихову слабост комплексност својим карактерима. Због тога су они ирско-католичке коријене својих јунака искористили да сваки члан породице представља одређену људску врлину у складу са библијским мотивима, њиховим годинама и њиховим животом у серији. Тако је дјед Хенри мудрост, Френк је умјереност, Дони је правда, Џејми је искреност, Ерин је поштење, а њена кћерка Ники идеализам, Денијева супруга Линда је милост, а Денијеви клинци Џек и Шон су невиност, што су хвале вриједне врлине, али тешко одрживе када се бавите послом коју укључује убиства, пљачке, корупцију, насиље, сексуалне злочине, наркотике те много новца и моћи у игри.

Овако постављена прича, која уз централни мотив серије која се у првој сезони бави истрагом убиства средњег сина Џоа од стране корумпираних полицајаца познатих као “плави темплари”, те бројних других случајева у чију су истрагу уплетени Реганови, дала је ауторима могућност да своје јунаке изведу из крутих оквира телевизијског мејнстрима, али и да не оду у радикалну реконструкцију жанра, таман по мјери породичне публике, мало конзервативнијих схватања која чини главну базу гледалаца.

Међутим, да би се то остварило на упечатљив начин, били су потребни упечатљиви глумци, а јасно је да је мало ко у овом жанру упечатљивији од Тома Селека, чија иконична појава са славним брковима још од “Магнума” представља како симбол кримића, тако и принципијелних ликова са малог екрана. Око Селека и његових бркова окупљена је екипа искусних епизодиста која са рутинском сигурношћу пружа пред камерама подршку свом шефу и оцу, док квалитетан избор талентованих глумаца уноси младалачки шарм и енергију у породичне редове Реганових.

Ветеран Селек, иза којег стоји искуство дуго четири деценије, бриљира као човјек који мора као кормилар остати изнад воде и као професионалац и као патријарх иако бројна искушења покушавају потопити њего брод и публика му, просто речено, вјерује у тој улози која је као створена за њега.

А колика је посвећеност Селека и екипе свом задатку у овој франшизи, говори чињеница да су сви глумци и продуценти које води Кевин Вејд прихватили умањење хонорара за 25 одсто како би добили дозволу за 14. сезону и привели причу крају на прави начин. Серија је од самог почетка емитовања привукла велику пажњу гледалаца и добила бројне похвале, како због аутентичних њујоршких локација, тако и због Селекове улоге за коју је награђен “Емијем”. Серија је имала подијељене критике, па је на сајту “Ротен томатос” добила оцјену одобравања од 84% са просјечном оцјеном од 7,3 на основу 31 рецензије. Критички консензус хвалио је харизматичне изведбе Селека и Волберга, интригантне заплете и увјерљиве дозе породичне драме унутар полицијских процедуралних замки, док су негативне критике биле упућене на рачун спорости радње, расизма и одсуства толеранције према друштвеним мањинама, али потребно је рећи и да су углавном долазиле од стране либерално оријентисаних медија, наклоњени “воук” стандардима.

Ипак, аутори нису жељели да одступе од сопствених схватања, свјесни да свијет ирских полицајаца није трендовска “бајка” на тему расе и родова, већ стварна и врло сурова игра, најчешће мушког, бијелог насиља и крутих законских норми, што би дефинитивно покварило увјерљивост свијета у којем се крећу њихови јунаци. С друге стране, публика је врло добро реаговала са просјеком од 12 милиона гледалаца по сезони, који је порастао на 14 милиона у седмој сезони, док је од 10. сезоне почело осипање до девет милиона гледалаца који су пратили 13. сезону, што је такође разумљиво када се узме у обзир дужина емитовања и све масовнија конкуренција.

Франшиза ће бити завршена емитовањем укупно 293 епизоде, а финална сезона имаће осамнаест епизода подијељених у два дијела. Првих десет епизода биће приказано од 16. фебруара на каналу ЦБС и сервису “Парамоунт+”, док ће преосталих осам епизода дебитовати у јесен 2024. и то ће, по свему судећи, бити дефинитивни опроштај од Реганових и бркова њиховог лидера.

Селек

Томас Вилијам Селек (1945) пробио се као глумац улогом приватног детектива Томаса Магнума у телевизијској серији “Магнум” (1980 - 1988).

Током каријере одиграо је више од 50 улога на филму и телевизији, а осим лика Френка Регана, познат је по улогама у серијама “Стуон” и “Пријатељи” те у филмовима “Три мушкарца и беба” (1987) и његовом наставку “Три мушкарца и мала дама” (1990), “Квигли у Аустралији” (1990) и других. Добитник је два “Емија” и бројних других признања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.