Заљубљеници у филм направили листу најзначајнијих филмова српске кинематографије: Човек није птица први на листи
БАЊАЛУКА - Сајт "Taste of cinema" саставио је листу филмова који су обиљежили југословенску кинематографију, а на њој су се нашли филмови попут "Ко то тамо пева", "Балкански шпијун", "Лепа села лепо горе" и филм "Парада".
Током шездесетих година прошлог вијека, када је Југославија била у економском процвату, цвјетала је и кинематографија, а успјешна филмска остварења редала су се и у надолазећим деценијама. Филмаџије су имале ту срећу да је Јосип Броз Тито био велики заљубљеник у филм, охрабривао је развој филмске индустрије па су тако неки од најбољих домаћих филмова настали управо у то вријеме.
Први на листи сајта " Taste of cinema " нашао се филм "Човек није тица" из 1965. године, редитеља Душана Макавејева, а припада остварењима црног таласа. Ријеч је у љубавној романси између старијег, цијењеног стручњака кога игра Јанез Врховец и младе фризерке чији лик тумачи Милена Дравић.
На друго мјесто, по хронологији, су стављени "Скупљачи перја" снимљени 1967. године у којима главне улоге тумаче Беким Фехмију, Оливера Вучо и Велимир Бата Живојиновић. Овај филм сматра се једним од најзначајнијих остварења црног таласа и југословенске кинематографије уопште.
Црном таласу припада и Макавејев филм "Невиност без заштите" из 1968. године, интересантан због тога што се састоји од истоименог играног филма из 1942. године редитеља Драгољуба Алексића и документарних снимака.
Ова листа била би потпуно бесмислена без култног филма "Ко то тамо пева" снимљеног 1980. године у режији Слободана Шијана, а према сценарију Душана Ковачевића. Незамисливо је да неко са простора бивше Југославије не зна за аутобус фирме "Крстић и син" који са групом путника креће за Београд.
Заслужено мјесто је добио и "Балкан експрес" направљен 1983. године у режији Бранка Балетића са Драганом Николићем, Бором Тодоровићем и Тањом Бошковић у главним улогама.
На листи су и познати филмови "Балкански шпијун", "Отац на службеном путу", који је номинован за "Оскара" те "Тито и ја".
Рат и распад Југославије су озбиљно наштетили филмској индустрији, али она је 1995. године почела да се опоравља, а ратно стање остало је заједничка тема у модерној постјугословенској кинематографији.
Одмах након рата 1996. године настао је филм Срђана Драгојевића "Лепа села лепо горе", инспирисан истинитим догађајем из рата и био је српски кандидат за "Оскара" за најбољи филм ван енглеског говорног подручја за 1996. годину те се сматра модерним класиком српске кинематографије.
У модерну кинематографију се сврставају и "Ничија земља" Даниса Тановића те "Караула" Рајка Грлића, а остварења која су продрмала публику у посљедњих 15 година су засигурно "Српски филм" и "Парада". "Српски филм" из 2010. године режирао је Срђан Спасојевић, а филм је изазвао много полемике, јер су једни обожавали ово остварење, док су га други оцјењивали као срамно и дегутантно.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
