Зафрановић:Све мирише на то да ће „Златни рез 42“ бити велики филм

-Све је искомпоновано да мирише на велики филм. Да ли ће бити велики филм и какав ће бити његов живот то је у сферама овога горе, нашег пријатеља - рекао је Зафрановић Танјугу.

Према његовим ријечима, саставља се екипа најбољих људи који имају огромно искуство и жељу да се направи филм, који говори о страдању српске дјеце и становништва Козаре и потом у усташком концентрационом логору Јасеновац током Другог свјетског рата.

-Нацртао сам кадрове, доста су комплликовани. Сада ћемо градити Јасеновац у близини правог, по скицама које сам дао. Унапријед ће се знати гдје је која барака, управна зграда, гдје улази воз. Све ће бити као студио, само напољу - рекао је Зафрановић.

Он је додао да ће снимање бити страховито тешко физички за глумце, посебно за двоје главне дјеце, „коју ће морати да пази као очи у глави јер на крају баладе клинци су оно што гледате и о њима скупа зависи филм“.

Зафрановић додаје да ће, пошто се радња филма дешава у љето 1942. године, покушати максимално да искористи за снимање вријеме до краја августа и почетком септембра, док ће неке сцене у интеријеру радити у октобру.

-Ради се 62 дана. То је напорна ствар. Имам специјалне системе како се пуним енергијом, јер је физички тежак посао, али ми се чини, у избору продуцента и људи који ће реализовати, да већ имам на видику да се заиста оствари како сам хтио да направим овај филм - рекао је Зафрановић.

Филм је првобитно по сценарију Арсена Диклића и наслову "Дјеца Козаре" требало да буде сниман средином осамдесетих година, а Зафрановић сада каже да је у нову верзију сценарија за "Златни рез 42" убацио ''све оно што је 30 година проучавао о проблему зла''.

-У посљедње вријеме сам студирао патологију зла, одакле долази, и схватио да су историја, како смо навикли да слушамо у школи, само подаци, бројеви, територије, године, а да је права хисторија медицине. Медицина би требало да оцијени патологију тог историјског зла, јер историја је историја зла. Стално су били ратови, страдања, убијања - оцијенио је редитељ.

Према његовим ријечима, и "сада присуствујемо рату који ће произвести велике трагедије", а "људи који провоцирају и изводе те ратове, идеологије које то шире, које масовно убијају, произлазе из једног лудила".

Зло Јасеновца

Кад је први пут ушао у спомен подручје Јасеновац крајем седамдесетих, за Зафрановића је било шокантно кад се "сусрео са тим злом".

-Била је поставка за човјека брутална. Шокантно. Да ли је могуће да је људско биће направило то зло? Дошла је друга мисао да су то радиле комшије. Кад дође до тог лудила и закона по коме можеш убијати колико хоћеш без проблема онда ти обични људи крену...То је хистерија и долази до масовног зла - оцијенио је редитељ.

Бавивши се до тада филмом експериментално, Зафрановић се по суоцавању са јасеновачким злочином одлучио да свој филм стави у функцију упозоравања против зла.

За Зафрановићев филм "Окупација у 26 слика", који је смјештен у Дубровник у вријеме Независне државе Хрватске, пола године трајала је битка да изађе пошто редитељ каже да се сматрало да ће призори усташких злочина бити шокантни "поготово за хрватску публику'', и покушавали су, како каже, ''на све начине да то скину".

"Окупација" је ипак дошла до Пулског фестивала, гдје је филм добио „Златну арену“, а потом и до Кана гдје је номинован за „Златну палму“, али су му у изузетно јакој години конкуренти били филмови какви су "Апокалипса сада" Френсиса Форда Кополе, "Лимени бубањ" Вокера Шлундорфа и "Сиберијада" Андреја Кончаловског.

-Дочекала нас је усташка емиграција из Нице, која је доста јака. Ми смо под пратњом полиције ушли у ауто, пљували су и бацали неке предмете на нас. Сво вријеме фестивала испред моје собе био је полицајац - присјетио се Зафрановић.

Пошто је „Јадран филм“ тих година радио са Американцима, њихови филмски мајстори су учили наше о сценографији, костиму, шминки и маски, тако да је Зафрановић имао на располагању изузетно добре домаће филмске раднике да "Окупацију" подигну на један виши ниво.

-Кад сам био у Кану на конференцији за штампу продуцент из „Јадран филма“ је рекао: ''Ако те буду питали о цијени  ( филм је коштао 250.000, 300.000) реци пет милиона долара''. И ја сам рекао. А неко је рекао: ''Видиш како јефтин филм, а тако богат! - присјећа се Зафрановић.

Директор „Јадран филма“ је у једном тренутку звао њега и косценаристу Мирка Ковача да их обавијести да су им из Холивуда рекли да "Окупација" има велике шансе за „Оскара“ за најбољи страни филм уколико се сцена мучења у аутобусу скрати са седам, осам минута на двије минуте, пошто се претпоставља да женски чланови академије неће издржати гледање.

-У једном гласу смо Ковач и ја рекли да не долази у обзир - рекао је Зафрановић.

Он је рекао да се током пројекције десило како је то предвидио тадашњи предсједник Америчке филмске академије, глумац српског поријекла Карл Малден да је "након те сцене женски дио чланова изашао из сале".

Филм на крају није номинован за Оскара.

Његов сљедећи ратни филм "Пад Италије" (1981) био је забрањен шест мјесеци и пуштен у посљедњи час пред Пулски фестивал пошто су постојали одређени проблеми са Савезом удружења бораца народноослободилачког рата (СУБНОР) Хрватске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.