Вијек холивудског студија "МГМ": Филмови, звијезде, банкроти и лав Лео

Компанија чији мото “Арс Грациа Артист” или умјетност ради умјетности, три ријечи на латинском изнад култне фигуре ричућег лава, чине мото једног од најдуговјечнијих филмских студија у холивудској историји, који је на свом врхунцу посегнуо према звијездама стварајући најпознатије свјетске филмове, али када је пао, то је била епска пропаст.

ГЛАМУР И МЈУЗИКЛИ

Године 1924. пословни магнат Маркус Лев купио је мали филмски студио “Метро пикчурес”, како би обезбиједио залихе филмова за свој ланац биоскопа, али проблем је био што је његовим филмовима недостајало квалитета, па је исте године купио мали студио “Голдвин пикчурес” - заједно са маскотом, ричућим лавом из стварног живота по имену Лео, чији је чувени урлик снимљен 1929., када су филмови добили звук. Недостајао му је само човјек из Холивуда који би надгледао посао у његовим производним погонима, а ријешење је био предсједник фирме “Мајер пикчурес”, контроверзни Луис Б Мајер. И тако су 17. априла 1924. године “Метро, Голдвин и Мајер” постали једна фирма и један од највећих холивудских студија златног доба Холивуда, када су студији велике петорке имали огромну моћ.

Студији, односно велика петорка “МГМ”, “РКО”, “Твенти сенчури фокс”, “Ворнер брос” и “Парамаунт”, контролисали су сваки аспект филмова од тога ко су писци, режисери и глумци до мјеста гдје ће се приказивати. Студији нису били власници само биоскопа у којима су се приказивали њихови филмови, већ су дословно посједовали и глумце који су били везани строгим уговорима. Међу златним звијездама “МГМ” били су Кларк Гејбл, Дона Рид, Френк Синатра, Џуди Гарланд, Кетрин Хепберн, Грета Гарбо, Фред Астер, па чак и пас по имену Пал (познатији као Леси).

Стив Бинген, историчар филма и аутор више књига о “МГМ”-у, каже да је студио у великој мјери створио идеју о филмским франшизама, које ће постати од велике важности за модерну кинематографију.

- Тридесетих година прошлог стољећа повремено су се стварали наставци за популарне филмове, али само повремено након што се први филм показао успјешним, али “МГМ” је са Тарзаном и Стенлијем и Олијем у великој мјери иновирао идеју серије филмова са ​​континуираним заплетима и ликовима на дуже стазе. Што ће, наравно, касније засадити сјеме за комедије ситуације, трилогије, франшизе, кинематографске свемире и за дуготрајно епизодно приповиједање генерално - рекао је Бинген.

Сваки од великих пет студија имао је нешто у чему је желио бити главни, а  за студио “МГМ” , то је био гламур. Вођени првобитним слоганом студија: “Више звијезда него што их има на небу”, глумци су натјерани да живе животом који је студио представљао мјестом пуним сјаја и гламура, а фиксер по имену Еди Маникс био је на платном списку како би одржао звијезде у реду и осигурао да бројни скандали никада не дође до медија.

Такође, “МГМ” је био познат  по снимању мјузикла, које је учинио водећим жанром тог периода, под вођством генијалног Артура Фреда. Након што је 1939. радио као придружени продуцент на “Чаробњаку из Оза”, студио је дао Фреду властиту продукцијску јединицу само за мјузикле. Његов студио, са сједиштем у Кулвер ситију, био је састављен од најбољих писаца, редитеља, композитора и звијезда које је могао пронаћи, укључујући режисере Винсента Минелија и Чарлса Валтерса, текстописца Роџера Еденса, дизајнера и продуцента Лемуела Ајерса и кореографа Мајкла Кида. 

Њихови филмови попут класика “Дјевојке у војсци”, “Пјевајмо на киши”,  “Американац у Паризу”, харали су благајнама, али и освајали “Оскаре”, претварајући студио у господаре Холивуда током 40-их.

Ипак, након Другог свјетског рата студио се током 50-их и 60-их  почео борити са проблемима, који ће полако довести до његовог великог пада деценију касније. Наиме, након доношења тзв.  “Парамаунт декрета” из 1948. године, продукцијске компаније више нису могле посједовати биоскопе, а у међувремену се појавила телевизија, чију је моћ студио потцијенио, касно реагујући на промјену дистрибуције и спорим уласком у нови посао. Бројна њихова издања су такође била веома лоша на благајнама попут “Краљ краљева”(1960) или “Четири јахача апокалипсе”(1961), али је катастрофа настала филмом  “Побуна на броду Баунти” из 1962. године, због које је студио изгубио шест милиона долара.

РАСПРОДАЈЕ И ЛАС ВЕГАС

Главшине студија су  рјешење за посрнуле финансије и пословне промашаје видјеле у улагањима сумњивог бизнисмена из Лас Вегаса по имену Кирк Керкоријан, који је 1969. године ушао у посао “МГМ”-а. Његови интереси били су првенствено у некретнинама,  али је видио вриједност коју гламурозна репутација студија може донијети једном хотелу и казину у Лас Вегасу, па је купио 40 одсто удјела у компанији.

- Керкоријан је лукаво схватио да је лав Лео, лого “МГМ”-а, вјероватно најпризнатији знак на свијету. И замислио је да користи тај лого као своје јавно лице за остатак свог царства. Успио је, иако иронично, никада није лого успио учинити бренд успјешним у самом Холивуду - рекао је Бинген. Да буде горе, Керкоријан је три пута купио и продао компанију, сваки пут одузимајући њену имовину и стављајући најгорег могућег појединца на чело. Укључујући и мутну аквизицију из 1990. Када је “МГМ”  продат италијанском гангстеру Ђанкарлу Паретију, који је управљао једном од Керкоријанових коцкарница у Лас Вегасу, али је само укаљао Леову репутацију у Холивуду, па се Били Кристал на додјели “Оскара” 1991. године нашалио на позорници да у будућности Лео неће урлати, већ ће заузимати пето мјесто.

Упркос огромним успјесима “Бен-Хура” (1959), “Чаробњака из Оза” (1939) и “Прохујало с вихором” (1939), студију “МГМ” је понестајало новца. Да би надокнадио уложена средстава, Керкоријан је 3. маја 1970. одржао аукцију за продају, која је трајала двије седмице и продала деценијама скупљане филмске меморабилије. Извјештава се да је продаја донијела осам до 10 милиона долара и распродато је све, од кочија из “Бен-Хура” до више пари црвених ципела коју је носила Џуди Гарланд у филму “Чаробњак из Оза”. Остале запажене продаје укључивале су капут Кларка Гејбла за 1.250 долара, вјенчаницу Елизабет Тејлор из “Невјестиног оца” која се продаје за 650 долара и капут Спенсера Трејсија за 125 долара.  Неки артикли се уопште нису продавали, већ су послати  у “МГМ Гранд” коцкарницу у Лас Вегасу да се продају у сувенирници и користе као украси. Стив Бинген каже да није било дилеме да је ово био крај једног сна и врхунац пада за студио који је годинама владао Холивудом.

- “МГМ” је био попут Камелота или Оза или неког фантастичног краљевства, које обични смртници никада прије нису могли посјетити, а одједном су се капије тог краљевства отвориле и свако са новчићем или доларом могао је да залута унутра и претура по доњем вешу Грете Гарбо или испроба ципеле Фреда Астера. Дјеловало је неописиво гротескно. И даље је тако - рекао је Бинген.

Ипак, кроз све те проблеме постојала је једна франшиза заслужна што је више пута спасила “МГМ” са ивице банкрота. Први филм о Џејмсу Бонду “Доктор Но”, појавио се на екранима 1962. са Шоном Конеријем као главним јунаком. Филм је продуцирао огранак МГМ-а под називом “Јунајтед артист” (УА), крило компаније која је требало да ради више умјетнички настројене филмове. Под притиском, одлучили су да сниме филм о Бонду, што се показао као велики успјех. На крају је донио 59,5 милиона долара на благајни (око 611,4 милиона долара у данашњем новцу). Већ прослављен романима Јана Флеминга, тајни агент 007 вратио је “МГМ” на свјетску сцену као један од великих студија, настављајући успјех кроз сваки нови филм из серијала, који се данас састоји од 25 филмова који су укупно зарадили преко 7,04 милијарде долара на благајнама.

Током осамдесетих Керкоријан је продао студио Теду Тарнеру, који је распродао земљишете студија  и задржао филмску библиотеку па продао студио поново Керкоријану, који га поново 2004 .године продаје конзорцијуму који је водио “Сони”.

Ипак, “МГМ” је посљедњи пут пао у стечај 2010. године, што је довело до реорганизације касније током године. Ипак, то није било довољно да бивши велики студио остави своје проблеме иза себе. Моћна компанија “Амазон” је 2021. године купила 50 одсто удјела у студију за 8,45 милијарди долара, како би појачала своју стриминг понуду, а као и многи “МГМ”-ови потези, куповина је дочекана са скептицизмом. Међутим, Бинген тврди да је боље да “Амазон” преузме Леову узицу него било који други студио или медијска компанија, упоређујући то са “Дизнијевом” куповином, “Твенти сенчури фокса” која је довела до масовног губитка посла запослених због дуплирања позиција.

Са друге стране, недостатак је у томе што се “Амазонов” корпоративни менталитет технолошке компаније не уклапа увијек добро са цијелом креативном динамиком заснованом на умјетничким односима.

Упркос невољама и проблемима те тржишним удјелом који је пао на мање од два одсто филмског тржишта, историјско насљеђе студија “МГМ” се наставља, а многи га још  сматрају највећим од свих великана од петорке златног доба Холивуда. Њихов каталог препун је великих филмова, омиљених класика и исплативих франшиза попут серијала  о Бонду или Рокију, а посљедњи филм који су избацили под својим логоом, јесте римејк “Куће на путу” и контроверзна спортска драма “Изазивачи” са највећом младом звијездом данашњице Зендајом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.