Три деценије од премијере “Уличних паса” Квентина Тарантина: Нема револуције без крви и насиља

Прво приказивање његовог дебија био је шок за публику и критику, јер је филм промијенио правила и стандарде независне кинематографије и Холивуда тог времена. Силовит и крвав приказ насиља, разбијена наративна структура, врхунска глумачка подјела, оштри дијалози, пажљиво планирана употреба музике и упечатљив визуелни стил били су брутални ударац у стомак кинематографије који нико није очекивао.

До тада непознати сценариста и режисер, са једним проданим сценаријом (“Права романса), игром случаја сценаријом за “Уличне псе”, привукао је пажњу Харвија Кајтела. Глумац је потегао везе и успио да скрпи буџет од милион долара за филм и помогне Тарантину да окупи глумачку екипу, што је по Тарантиновим ријечима био пресудан моменат његове каријере.

Пројекат је снимљен током љета 1991. године, монтиран током јесени, да би стигао на “Санденс” у јануару сљедеће године, гдје је изгубио трку за награде, али након овог фестивала нико више у свијету филма није причао о било чему другом него о “Уличним псима”. Иако није постигао комерцијални успјех као Тарантинов сљедећи филм “Петпарачке приче”, он није ништа мање важан за историју филма, јер у то вријеме није постојало ништа слично. Кримић о пљачки, у којем се пљачка не види, већ само припрема и посљедице неуспјеха, док су главна оружја филмског језика били брбљиви дијалози, упечатљиви карактери, стилизовано насиље и стална напетост.

Филм отвара чувена сцена договора криминалаца о послу током доручка, уз сумануту расправу о Мадони, бонтону и напојницама, да би затим кренули на посао уз слов моушн шетњу у црним одијелима, као савршена слика врхунских професионалаца. Тарантино затим прелази на шокантни преокрет, гдје професионалци бјеже од полицајаца, мистер Оранж крвари и вришти у ауту, а затим филм почиње да објашњава како је све почело. Како су сви момци примљени, како се полицајац на тајном задатку инфилтрирао у групу и шта се догодило након што је пропала пљачка бацила сумњу на кртицу у њиховим редовима. Но, оно што филм издваја су ликови и кастинг, јер мало филмских стваралаца зна да искористи глумце као Тарантино.

Господин Плави (Мајкл Медсен), господин Тегет (Едвард Банкер), господин Смеђи (Квентин Тарантино), господин Наранџасти (Тим Рот), господин Ружичасти (Стив Бушеми), господин Бијели (Харви Кајтел), шеф Џо Кабот (Лоренс Тирни) и његов син “Фини момак” Еди (Крис Пен) су своје карактере током тих 99 минута приче претворили у филмске иконе за сва времена.

Ипак, најупечатљивија сцена у филму је сцена мучења уз соул класик “Struck in the Middle With You”, коју носи Медсеб у улози каријере. Ово је била највећа тема за разговор о филму када се појавио, чак је изазвала низ одустајања усред пројекције, иако се ни у једном кадру мучења не види одсијецање ува, што је био разлог згражавања публике. Мајкл Медсен био је савршен избор за ту улогу, јер уноси неодољиви шарм у свој лик, да би након што полицајцу одсијече уво, постао застрашујући. Он мајсторски носи овај тренутак, иако по сопственим ријечима није имао појма о сцени прије снимања.

- Нисам знао шта да радим. У сценарију је писало: Господин Плави манијакално плеше около. И стално сам се питао шта то значи. Као Мик Џегер или како? Чуо сам музику и помислио сам на Џимија Кегнија. Сјетио сам се једне уврнуте ствари коју је Кегни урадио у филму који сам гледао. Извео је ту сцену са лудим плесом. То ми је пало на ум у посљедњем тренутку - рекао је он.

Филм је наишао углавном на позитивне критике, а временом је постао класик независног филма и култни хит.

Часопис “Емпајр” прогласио га је “највећим независним филмом свих времена”. Ипак, филм је често критикован због велике количине псовки и насиља. У сваком случају, шта год да мислимо о Тарантину данас, да је геније или дрски рециклатор туђих идеја, једна ствар је сигурна, модерни филм никад није више није био исти, након приказивања “Уличних паса”, на “Санденсу” 1992. године.

Посвете

Филм је препун омажа Тарантиновим омиљеним филмовима, режисерима и књигама. Имена пљачкаша по бојама преузима из филма “The Taking Of Pelham One Two Three”. Анонимност екипе долази из филма “Kansas City Confidental”. Црна одијела, бијеле кошуље, кравата и тамне наочаре цитат су из класика “А Betrer Tomorrow”, а дат је омаж и кримићима “Ocean's Eleven” и “Point Blank”. За слов моушн шетњу на почетку филма заслужан је вестерн “The Wild Bunch”. За причу и убаченог скривеног полицајца у редове гангстера заслужан је трилер “City On Fire”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.