Стоти рођендан Кирка Дагласа: Вијек пркосног антихероја

Савршено луцидан, упркос отежаном говору (посљедица шлога који је преживио 1995.) одржаће говор на чајанци поводом рођендана коју организују његов син Мајкл Даглас и снаха Кетрин Зита Џоунс пред више од 200 званица.

„Мој једини посао је да се осјећам добро и да се одморим, како бих могао да се појавим и будем шармантан. И, наравно, одржим ’неприпремљен’ говор, који сам увјежбао са својим логопедом, како би ме људи разумјели", рекао је Кирк за „Клоусер викли".

Он не прима рођенданске поклоне, јер сматра да су рођендани прилика да другима укажете част.

„Ен (његова супруга) и ја смо увијек користили ове срећне прилике да нешто поклонимо институцијама које подржавамо кроз нашу фондацију. Држим да је давање себичан чин, јер чини да се осјећате добро."

А оно што је њему пружила супруга Ен, с којом је у браку 63 године, учинило је да буде овако дуговечан.

„Имао сам срећу да пронађем сродну душу пре 63 године и вјерујем да су ми наш диван брак и наши вечерњи разговори помогли да преживим све што ми се дешавало", каже Кирк.

Баш зато је одлучио да заједно са својом дугогодишњом љубављу објави књигу која носи назив: „Кирк и Ен: Писма љубави, смијеха и живота у Холивуду", која ће бити објављена у мају слиједеће године.

Иако је за протеклих 100 година много тога могло да га убије или барем спута, овај човјек се једноставно не зауставља.

Амерички сан

Кирк Даглас рођен је 9. децембра 1916. у Амстердаму, индустријском граду америчке државе Њујорк, као Ишур Данијелович. Потекао је од породице руских Јевреја који су емигрирали из Бијелорусије. Његов отац је зарађивао врло мало као скупљач отпада, док је мајка била домаћица.

Врло рано морао је да се упусти у борбу за опстанак и помаже породици и баш због такве прошлости, он је практично манекен мита о „америчком сну".

Млади Кирк је, међутим, био врло амбициозан. Мајка му је рекла да, као Јевреј, мора бити два пута бољи од других да би остварио своје снове. Захваљујући стипендији, успио је да упише студије права, али их је напустио због глуме.

Током наредне двије године вредно је учио на Њујоршкој академији драмских умјетности и његов труд се исплатио: добио је прву улогу на Бродвеју. Стицајем околности, није провео много времена на сцени, прије него што је добио и филмску улогу.

Та „околност" била је његова пријатељица и колегиница са студија Лорин Бекол. Даглас је касније писао о њој као „екстремно атрактивној плавуши, са плавим очима и рупицама у образима – која је уз све то и врло надарена".

Уз Хемфрија Богарта, млада глумица је градила свој холивудски реноме и искористила свој утицај да Даглас добије улогу у „Чудној љубави Марте Ајверс"  1946.

То је уједно било и прво велико разочарање у каријери младог глумца. Није добио главну улогу, али јесте улогу мужа Барбаре Стенвик, која је већ била велика звијезда у то вријеме. Искористио је своје лично искуство са алкохолизмом, „захваљујући" оцу и играо је Волтера О’Нила тако увјерљиво да су му се отворила сва врата Холивуда.

Из његове перспективе, рад на том филму обиљежио је један готово комичан догађај.

„Редитељ ми је рекао да запалим цигарету. Нисам био пушач, али сам га послушао. Цигарета ми се смучила и отрчао сам у кабину да повратим. Кад је снимање завршено, вратио сам се у Њујорк и добио још послова. Постао сам филмски глумац из потребе и ускоро редовно добијао холивудске улоге, али и пушио четири кутије цигарета дневно", написао је Кирк у својој биографији.

Боксер

Млади глумац добијао је одличне оцјене критике. Холивудски продуцент Хол Б. Волис, који је увијек био у потрази за новим талентима, понудио му је седмогодишњи уговор. Међутим, Даглас га је одбио, не желећи да постане „роб продуцента".

Истини за вољу, касније је радио са Волисом на гангстерској драми „I Walk Alone", заједно са Бертом Ланкастером, који је постао његов једини пријатељ у Холивуду.

Амбициозни Даглас стално је успоравао снимање непрекидним расправама са редитељем.

„Тако сам изградио репутацију тешке особе", написао је у аутобиографији.

Имао је свој пут.

Одбио је чак и уносну понуду да се појави у адаптацији романа „Коцкар" Достојевског са звијездама као што је Ава Гарднер и Грегори Пек, али је одбио ту понуду како би радио са тада непознатим редитељем Стенлијем Крамером на филму „Шампион" (1949.) Играо је улогу бескрупулозног професионалног боксера који је немилосрдан и према себи и према другима и она му је донијела прекретницу у каријери.

Уживао је у тој улози и није желио да користи дублере. Вредно је тренирао са Машијем Калаханом, бившим шампионом средње категорије.

„Знате, тешко је глумити ударац, који изгледа реалистично. Сцена у којој ме мој противник хвата лажним аперкатом док се ја одбијам о конопце завршена је тиме што сам стварно нокаутиран. Е то је реализам у филму! ’Шампион’ ми је дао номинацију за Оскара и учинио ме звијездом", признао је Кирк.

Занимљива је чињеница да је адаптација „Коцкара" била потпуни промашај.

Звијезда без Оскара

Филмска биографија сликара Винсента ван Гога „Жудња за животом" из 1956. била је тест за младог глумца и један је од најтежих филмова које је по сопственом признању икад направио. Уморила га је и физички и психички до те мјере да је одбио понуду тада живог Марка Шегала да игра главну ролу у његовом биографском остварењу. Заклео се да никад више неће глумити умјетника.

„Мој пријатељ Џон Вејн није био задовољан тиме што сам играо Винсента. Рекао је да смо дужни да играмо само снажне улоге. Рекао сам му да ћу наставити да глумим у било којој улози која ми се допадне. Упркос томе што сам тешко одбацио карактер Ван Гога, напослијетку сам дошао себи. С друге стране, мислим да Џон (никад га нисам звао ’Дјук’) никад није одустао од улоге Џона Вејна коју је тако пажљиво градио за живота", рекао је Кирк.

Упркос тим жртвама и више од 80 улога на великом платну, Даглас никад није добио Оскара за неку улогу, али јесте једног за животно дјело 1996.

Холивуд га није волио. Био је тврдоглав и није поштовао правила. Зато је 1958. основао сопствену продукцијску кућу Брина, коју је назвао по покојној мајци. Ипак, није имао довољно стрпљења и такта да би био добар продуцент.

Његов брак са америчком глумицом Дајаном Дил у то вријеме је пропао и слиједећа жена у његовом животу била је Нијемица – Ен Бајден. С њом је и данас у браку.

Спартак

Дијапазон његових улога је огроман. Даглас је снимао и политичке филмове попут „Paths of Glory " (1957.) – антиратну драму о биткама у Првом свјетском рату, коју Француска није жељела да приказује деценијама, али и блокбастерима попут „Викинга" (1958.) и „Спатака" (1960.) „Спартака" је и продуцирао и изазвао скандал у Холивуду ангажујући Далтона Трамба, сценаристу који је био на „црној листи" Холивуда због тога што је одбио да свједочи на суду о утицају комуниста на филмску индустрију.

Осамдесетих је почео да се повлачи из свијета филма и почео да пише књиге. Поред мемоара („Крпарев син"), писао је и романе и аутобиографске књиге који су били одлично продавани. Заједно са женом, много је путовао и радио као амбасадор Уједињених нација. Уживао је у популарности и љубави.

Међутим, 1995. је његов живот окренут наглавачке. Преживио је шлог и тек послије неколико година терапије успио поново да проговори. За сваког глумца то би био трауматичан недостатак, али Кирк није желио да га то спута.

Повратак јеврејским коренима

Током тог периода, Даглас се вратио Јудаизму. Велике количине новца донирао је у хуманитарне пројекте, а заједно са женом изградио је игралишта за дјецу у сиромашним четвртима у САД и Израрелу. За 99. рођендан донирао је 15 милиона долара болници за лијечење особа са Алцхајмеровом болешћу "Харис хевен".

Каже да се сваког дана моли за своје унучиће, пред којима је живот, и да му старост не смета, јер је "овај свијет катастрофа", а да је, што је старији "све ближе Богу".

Најбољи цитати Кирка Дагласа

"Некад вас ствари које вас везују заправо ослобађају."

"Ако желите да упознате човјека, много тога можете да сазнате ако погледате каквом женом се оженио."

"Старост је у уму. Преживио сам пад хеликоптера и операцију кичме. Имам пејсмејкер. Имао сам мождани удар због ког сам се умало убио. Али кажем себи, морам да наставим да напредујем и функционишем. То је једини лијек против година."

"Кад постанете звијезда, не мијењате се ви, него све остало."

"Сва дјеца су природни глумци, а ја сам и даље дијете. Ако потпуно одрастете, никад не можете постати глумац."

"Да бисте било шта постигли, морате имати довољно храбрости за неуспјех."

"Изградио сам каријеру играјући курвине синове."

"Мислим да највећи дио успјеха у животу потиче од покушаја да откријете шта заиста желите да радите и онда кренете напред и тиме се и бавите."

"Морате знати како да функционишете, како да се његујете и да волите оно што радите."

"Људи увек причају о прошлости. Кажу да су стари филмови били бољи, да су стари глумци били бољи... Али ја то не мислим. Све што имам да кажем о прошлим данима је да су прошли."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.